Službena beleška o Milanovićevim saznanjima sastavljena je 2005. godine u srpskoj ambasadi u Zagrebu, gde je Milanović radio kao savetnik ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića.
Kako je u belešci navedeno, povod za razgovor je dopis Udruženja novinara Srbije u kome se od nadležnih (posebno SBPOK-a) zahteva da se, radi prikupljanja činjenica i pokretanja sa mrtve tačke istrage o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, obavi razgovor sa Milanovićem.
Milanović je izneo sve činjenice u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije do kojih je došao dok je bio rukovodilac tima u jedinici MUP-a Republike Srbije „Poskok“.
Početna saznanja o ovom slučaju Milanović je dobio prilikom informativnog razgovora sa određenim licima čija su imena i prezimena u belešci zacrnjena.
„Ova lica su bila pritvorena zbog umešanosti u razna krivična dela koja su izvršili kao članovi ekipe V.M. Među tim krivičnim delima su i priprema i likvidacija pojedinih lica iz Beograda. Kroz razgovore sa njima Milanović je saznao da je prilikom likvidacije Slavka Ćuruvije na licu mesta bio P. Z (poginuo u saobraćajnoj nesreći na Zrenjaninskom putu 2003. godine), i njegov venčani kum, obojica pripadnici JSO. Radeći na početnim saznanjima Milanović je identifikovao i lice koje je, pored pomenute dvojice, bilo prisutno prilikom ubistva Ćuruvije, a koje se zove Ž., inače policajac iz Doboja i pripadnik Skoletove grupe (u dokumentaciji koju je Milanović predao nalazi se fotografija na kojoj je cela Skoletova grupa i Ž. među njima)“, piše u belešci.
Dalje se navodi da je prilikom rada na slučaju Milanović otkrio da se na mestu ubistva nalazio i beli golf, vlasništvo 9. odeljenja Resora državne bezbednosti, kojim je tog dana upravljao, po izjavi dispečera voznog parka RDB-a, funkcioner DB čije je ime naveo.
„Taj funkcioner DB se vezuje i za pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi kada je, kao logistika grupe, sa lažnom ličnom kartom koju je izdao DB Užice, boravio u Budvi nešto pre pokušaja atentata. Sa svim podacima i izjavama svedoka Milanović je tada upoznao svog načelnika Kneževića, koji je jedinici izdao direktivu da nastavi sa radom na tom slučaju. Međutim, tada se dešavaju poteškoće koje kulminiraju suočavanjem Legije i Milanovića i premeštajem Milanovića iz „Poskoka“, a samim tim i sklanjanjem sa slučaja „Ćuruvija“. Slučaj preuzima Dragan Karleuša.
U belešci stoji da je Milanović naglasio da ne treba juriti za materijalnim dokazima oko ubistva (pištolj, otisci…), već treba napraviti strategiju kojom će se naći najslabija karika u lancu. S tim u vezi, Milanović je operativcima SBPOK-a predložio strategiju koju je i on hteo da primeni, a koja mora da rezultira uspehom.
On je tada predložio inspektorima SBPOK-a da se, u dogovoru sa tužiocem, izvrši pritisak na ekipu RDB-a (9. odeljenje) koja je bila prisutna na licu mesta, kao i na dispečera RDB-a, tako što će se oni označiti kao pomagači u izvršenju tog krivičnog dela.
Takođe im je predložio da se funkcioneru DB-a, „koji je garantovano umešan u krivično delo“, ponudi da bira da li će biti glavni osumnjičeni ili svedok-saradnik i da mora da postoji politička volja za rešavanje slučaja, jer je neophodno da svoj doprinos istrazi daju tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i ministri policije i pravde.
„Politička podrška i doprinos su neophodni kako operativci SBPOK-a koji rade na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije ne bi doživeli sličnu sudbinu kao Milanović. Takođe se moraju izreći adekvatne, maksimalne kazne za izvršioce ubistva na Ibarskoj magistrali, što će uneti razdor među lica koja su učestvovala u ubistvu Slavka Ćuruvije. Svoje izlaganje Milanović je završio konstatacijom da zabeleška sa ovog razgovora mora završiti kod državnog tužioca kako bi se cela istraga pokrenula sa mrtve tačke“, piše u belešci.
Milanović: Tačno je da sam razgovarao sa operativcima i preneo im svoja saznanja
Naša redakcija je pitala Ljubu Milanovića šta ima da izjavi povodom ove beleške.
„Da, tačno je da sam imao razgovor sa dva operativca, mislim iz SBPOK-a, na temu ubistva Ćuruvije. Razgovor je vođen u našoj ambasadi u Zagrebu, gde sam radio kao ministar savetnik. O sadržini samog razgovora ne bih se izjašnjavao, ali sećam se da sam govorio u diktafon i da sam se o saznanjima obraćao direktno tužiocu. Da li je službena beleška o kojoj me pitate bila deo predmeta, to ne znam. Znam nešto drugo sa sigurnošću. Službena beleška sa informacijama o saznanjima ko je učestvovao u ubistvu Ćuruvije nestala je iz predmeta. Lično sam je sastavio i potpisao. Tim potpisom sam potpisao i svoj kraj u POSKOK-u. Ali to je druga tema. Pravu istinu zna ko treba da zna“, kaže Ljuba Milanović za „Danas“.
On je rekao da je 2001. godine razgovarao sa Miloradom Ulemekom Legijom.
„Ja sam tada razgovarao sa Legijom i objasnio mu da imam saznanja da su dvojica pripadnika JSO bili prisutni na mestu ubistva Ćuruvije. On je odgovorio da to nije tačno, a onda sam mu ja rekao da nije na njemu da to procenjuje. Posle toga mi je rekao da će pomenuti doći na razgovor, međutim, oni se nikada nisu pojavili, a ja sam već sutradan sklonjen iz POSKOK-a, uz obrazloženje da sam uznemirio Jedinicu (JSO)“, kaže Milanović.
U. Bokić