Kurdske snage brane dve četvrti Alepa od centralnih oružanih snaga. Stručnjaci upozoravaju da su razlike nepremostive i da Siriji možda preti novi građanski rat.
Nastavljene su borbe u predgrađima Alepa nakon što su kurdske oružane snage odbile da se povuku odatle. Preko 160.000 ljudi je napustilo to područje.
Do jutra u subotu (10. januar) je u Alepu bio proglašen prekid vatre. Suprotno ranijim dogovorima, kurdski vojnici ne žele da napuste položaje u spornim kvartovima grada na severu Sirije.
„Odlučili smo da ostanemo u našim četvrtima i da ih branimo“, saopštio je lokalni savet kvartova Šejh Maksud i Ašrafija. Svaka forma „kapitulacije“ se odbacuje. Oba kvarta kontrolišu kurdske milicije.
Napetosti između sirijske vlade i kurdskih snaga prerasle su u smrtonosne sukobe u utorak (6. januar). Od tada su poginule najmanje 22 osobe, mahom civili. Ranjeno je blizu dvesta.
Škole su zatvorene, a avionski saobraćaj je obustavljen.
Međusobne optužbe
Prema navodima sirijske vlade u Damasku, vojne operacije „isključivo su usmerene na očuvanje bezbednosti i sprečavanje bilo kakvih oružanih aktivnosti unutar stambenih područja“.
Zvanični Damask je proglasio četvrti Šejh Maksud i Ašrafija u Alepu, dva distrikta pod kontrolom Kurda, za „zatvorene vojne zone“ nakon što su humanitarni koridori omogućili civilima da napuste područja u sredu i četvrtak do podneva. Ipak, prema procenama, oko 100.000 ljudi i dalje je zarobljeno.
Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima, koje upravljaju tim regionom, negiraju postojanje bilo kakvih vojnih ciljeva u tim četvrtima. Umesto toga, optužile su vojsku da cilja na civile i upozorile da bi sukob mogao ponovo uvesti Siriju u rat velikih razmera.
„Eskalacija u Alepu ima direktne posledice po stabilnost Sirije“, kaže za DW Nanar Havah, analitičar za Siriju u Međunarodnoj kriznoj grupi, dodajući da bi nasilje moglo da se proširi na druge oblasti.
Dve strane se optužuju za početak sukoba, dok američki posrednici pokušavaju da smire situaciju.
Stefan Dižarik, portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, takođe je pozvao sve da „pokažu maksimalnu uzdržanost i preduzmu sve mere kako bi sprečili dalje povrede civila“. Takođe je pozvao na hitan nastavak pregovora o sprovođenju sporazuma iz marta.
Težak mirovni sporazum
Marta 2025. godine, tri meseca nakon što je dugogodišnji sirijski vladar Bašar al Asad svrgnut ofanzivom koju je predvodila islamistička milicija Hajat Tahrir al Šam, Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima potpisale su istorijski sporazum o integraciji sa privremenim sirijskim predsednikom Ahmedom al Šaraom.
Sporazumom je predviđen kraj neprijateljstava između sirijskih snaga koje podržava Turska i kurdskih snaga koje podržavaju SAD.
Takođe je precizirano da će područje pod kontrolom Kurda sa oko 2,5 miliona stanovnika, kao i značajni izvori nafte u regionu, preći pod kontrolu centralne vlade. Sporazum je naglasio priznanje kurdskih zajednica kao sastavnog dela jedinstvene sirijske države.
Glavna tačka spora, međutim, bila je uključivanje oko 60.000 kurdskih boraca u nacionalnu vojsku Sirije do kraja 2025. godine.
U poslednjih deset meseci pregovori su zastali, a najnoviji sukobi izbili su nekoliko dana nakon isteka roka.
Žilijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne poslove, kaže da su u pitanju temeljne razlike. „Neslaganje između težnje Vlade da zemlja bude centralizovana i težnje SDF-a za federalnim modelom koji omogućava visok stepen autonomije“, rekao je za DW.
Nepomirljivi ciljevi?
Jesu li stavovi Kurda i administracije u Damasku nepomirljivi? Tako smatra Gido Štajnberg iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove iz Berlina i autor nekoliko knjiga o terorizmu na Bliskom istoku.
„Kurdska strana neće predati oružje jer bi to bilo ravno samoubistvu, s obzirom na ono što se dogodilo Alavitima i Druzima“, rekao je za DW. Otkad je Al Šara preuzela vlast, u raznim napadima na verske manjine ubijene su hiljade ljudi.
„Iako Damask prezire Kurde, on ima pragmatično rukovodstvo koje želi (jedinstvenu) nacionalnu državu“, kaže Štajnberg.
Ali on smatra da je Damask suviše slab da bi primorao Kurde da predaju oružje i integrišu se u sirijsku vojsku. „Bez pomoći Turske to se neće dogoditi“, rekao je za DW. Ipak, on sumnja da bi Turska tražila vojnu intervenciju s obzirom na aktuelnu unutrašnju situaciji u zemlji.
Turska smatra SDF terorističkom organizacijom zbog veza sa sada raspuštenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK).
Takođe, posmatrači se uglavnom slažu da se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sprema da ostane predsednik i četvrti mandat. To zahteva ustavnu izmenu gde Erdogan zavisi od podrške prokurdskih poslanika.
U četvrtak je jedan zvaničnik turskog Ministarstva obrane izjavio da je turska vojska spremna da „podrži“ Siriju u borbi protiv kurdskih boraca ukoliko Damask zatraži pomoć. Međutim, u drugoj izjavi precizirano je da je sirijska vojska u potpunosti odgovorna za operaciju u Alepu, prikazujući Tursku kao spremnu da pomogne u smirivanju, a ne da interveniše direktno.
Humanitarna situacija
U međuvremenu, Nanar Havah iz Međunarodne krizne grupe upozorava da nasilje na severoistoku Sirije pogoršava ionako tešku humanitarnu krizu posle više od decenije građanskog rata, razornog zemljotresa u februaru 2023. i posebno jake tekuće zime.
„Još jednom desetine hiljada raseljenih civila traže sklonište, a produžene borbe opteretiće službe u područjima koja su već preopterećena“, rekao je Nanar za DW.
U utorak je Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) takođe upozorila da je od potrebnih 112 miliona dolara za pružanje pomoći za spasavanje života tokom zime primljeno samo 29 miliona dolara, što ostavlja manjak od 74 odsto.
Među prioritetima su obezbeđivanje grejanja, popravak skloništa, distribucija zimskih potrepština i čišćenje puteva kako bi se omogućio pristup humanitarnoj pomoći. Sve to teško ide bez dovoljno novca i dok se puca, navode UN.