Najbolji film 31. Festivala autorskog filma, „Sorella di Clausura” Ivane Mladenović, od 23. aprila stiže pred domaću bioskopsku publiku.
Reč je o gorko-slatkoj „pank komediji” smeštenoj je u Rumuniju 2008, neposredno po ulasku zemlje u Evropsku uniju, a na samom početku globalne finansijske krize.
Glavna junakinja je 36-godišnja Stela koja živi na periferiji Temišvara sa brojnom porodicom u malom stanu. Iako ima fakultetsko obrazovanje, primorana je na razne fabričke poslove, ali ni na jednom ne uspeva da se dugo zadrži.
Od svoje 12. godine Stela je zaljubljena u Bobana, popularnog muzičara sa Balkana. Ta zaljubljenost, tačnije, opsesija, verovatno je jedina stvar koja je održava u njenom, inače tužnom i depresivnom, životu. Kada upozna Veru, jednu od Bobanovih navodnih ljubavnica, ona ne samo da obeća Steli da će je upoznati sa njenim idolom, već i da će joj pomoći da pobegne od siromaštva…
Srpsko-rumunska rediteljka Ivana Mladenović napisala je scenario zajedno sa Adrijanom Skjopom i Momirom Miloševićem. Priča je delimično inspirisana neobjavljenim memoarima „Najduži san” Lilijane Pelić (Pelici), a Ivana je film posvetila svojoj tragično nastradaloj prijateljici, muzičarki Anki Pop, koja je bila inspiracija za lik Vere.
– ‘Sorella di Clausura’ predstavlja priču o igri između stvarnosti i snova. Iako u svojoj srži tragičan, film je, pre svega, empatična parodija na romantične melodrame. Smešten na margine Balkana, on istražuje koliko magije i fikcije jedan savremeni, naizgled ‘napredni’ svet može da podnese. Istovremeno se bavi odnosom između seksa i kapitala, preciznije, pitanjem da li seks može biti zamena za novac, odnosno da li može da zaustavi glad ili inflaciju – kaže Ivana Mladenović.
U glavnoj ulozi je Katja Paskariju, zvezda svojevremenog pobednika Berlinala „Baksuzni seks ili luda pornografija” Radu Žudea, a uz nju igraju i Čendana Trifan, Miodrag Mladenović, Arnold Kelš, Katalin Dordea i Adrijan Radu.
Naslov filma odnosi se na hor italijanskih monahinja koje su se zavetovale na klauzuru i ćutanje i samo jednom godišnje pevaju.
Film je imao svetsku premijeru u takmičarskom programu Festivala u Lokarnu, gde je osvojio nagradu za najbolju glumicu. U Sarajevu je dobio priznanje za režiju, a na Festivalu autorskog filma odneo je Gran pri „Aleksandar Saša Petrović”.
Žiri beogradskog festivala obrazložio je da je priznanje dodeljeno za „autorsku preciznost i oštru, ironičnu sliku sveta koji se raspada pod teretom apsurda” te da je reč o filmu „koji se usuđuje da govori o ozbiljnim stvarima bez patetike, moralizovanja ili sentimentalnosti“.
Strani kritičari nazivaju ga „opako duhovitim”, „hrabrim i drskim” i „osvežavajuće nepretencioznim” delom koje podseća na filmove Radu Žudea, (između ostalog i zato što je direktor fotografije filma Marijus Panduru, dugogodišnji Žudeov saradnik), dok domaći kritičari ističu da je snimljen u najboljem duhu crnog talasa, ali i da podseća na rumunsku verziju Štefice Cvek, književne junakinje Dubravke Ugrešić koju je Rajko Grlić ekranizovao u klasiku „U raljama života”.
Domaći distributer filma „Sorella di Clausura” je Five Stars Films.
Od četvrtka, 23. aprila je na repertoaru sledećih bioskopa: Tuckwood Cineplex, Art bioskop Kolarac, Abazija Palić, Cineplexx Ušće, Kulturni centar Novog Sada (od 25. aprila), Centar za kultur Lazarevac (26. 4), Studentski kulturn centar Kragujevac (26. 5)…