Poslanici nastavili raspravu o setu izbornih zakona

Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Vesna Nedović rekla je da se ne raspravlja samo o tehničkim izmenama izbornih zakona, već o tome da li će Srbija ostati „država institucija, reda i odgovornosti ili će postati prostor u kojem se politička volja pokušava nametnuti pritiscima, blokadama i uličnim scenarijama“.

„Poverenje se gradi godinama, a isto tako se može narušiti u jednom trenutku. Zato je odgovornost svakog zakonodavca da izborni sistem bude što čistiji i transparentniji“, navela je Nedović.

Prema njenim rečima, upravo zato izmene izbornih zakona imaju „jasnu, konkretnu i sistemsku težinu“.

„One uvode obavezne i standardizovane obuke za članove biračkih odbora i izbornih komisija kako bi svaki učesnik izbornog procesa bio obučen, odgovoran i profesionalan. One pooštravaju kaznenu politiku za izborne nepravilnosti jer izborni proces ne sme biti prostor za zloupotrebe“, istakla je Nedović.

Dodala je da predložene izmene izbornih zakona u potpunosti uvažavaju preporuke ODIHR-a, čime Srbija, kako je navela, pokazuje spremnost da izborni nivo podiže na najviši „evropsko-demokratski klub“.

„To nije slabost, to je snaga države koja veruje u sebe“, poručila je Nedović.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ana Jakovljević rekla je da je najveći broj preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim zakonima nastao „samo zato što je vlast zloupotrebljavala izborni proces“.

Navela je da je cilj ODIHR preporuka da se „kroz široki društveni razgovor dođe do vraćanja poverenja građana u izborni proces“, međutim istakla je da se poverenje neće vratiti ako se na televizijima sa nacionalnim frekvencijama, uključujući RTS, pričaju samo hvalospevi o vlasti.

„Neće se vratiti ako vlast sa istih televizija neistomišljenike naziva ustašama, nacistima i drugim pogrdnim imenima“, poručila je Jakovljević.

Prema njenim rečima, predložene izmene izbornih zakona su rađena na osnovu ODIHR preporuke, „ali ovako kako su napisane neće vratiti poverenje građana u izborni proces, nego će ga samo urušiti“.

Poslanik SNS Aleksandar Mirković odgovorio je da o poverenju teško mogu govoriti oni čiji najviši stranački funkcioneri, kako je naveo, na izborni dan pozivaju glasače i „lažu i obmanjuju da je doneta odluka da se ne podrži lista Srpske napredne stranke, već da se podrži njihova lista“.

„O poverenju najmanje mogu da govore oni ljudi koji ne mogu ni svoje najbliže članove porodice da ubede da glasaju za njih. Poverenje se ne stiče tako što protestujete ispred suda i fizički napadnete policiju, a onda kada se traži pravda, pozivate se na imunitet“, rekao je Mirković.

On je upitao poslanike opozicije da li je ODIHR važan ili nije i da li se zalažu za Evropsku uniju i ono što EU propagira u svojim agendama.

„Zanimljivo je za sve građane Srbije da vi ni sami ne znate za šta jeste, a za šta niste“, rekao je Mirković opozicionim poslanicima.

Pitanja o rektoru Đokiću, vojnom roku …

Poslanici Skupštine Srbije danas su nadležnim ministarstvima i institucijama postavljali pitanja o uvođenju vojnog roka, institucijama kulture, rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću.

Poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec pitao je nadležno tužilaštvo da li je preduzelo bilo kakvu radnju zbog činjenice da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić u sukobu interesa.

Bakarec je rekao da je Đokić 20. maja prošle godine javno saopštio da je potpisao saglasnost da bude na studentsko blokaderskoj listi za parlamentarne izbore i time prekršio odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o Univerzitetu.

„Pitam nadležno tužilaštvo da li je preduzelo bilo kakve radnje u vezi činjenice da su političar Vladan Đokić i njegov prorektor Bojović tokom 2025. godine nezakonito pretvorili zgrade beogradskog Rektorata, državnih univerziteta i fakulteta u prostorije svoje neregistrovane političke partije Studentska lista – studenti u blokadi, čime su prekršili odredbe ova dva zakona“, rekao je Bakarec.

Poslanik Srbija centra Petar Bošković rekao je da je Vojska Srbije sredstva namenjena za uvođenje vojnokg roka od skoro tri miliona evra prebacila Ministarstvu sporta i Ministarstvu kulture i upitao ko je odgovoran što „planska aktivnost za koju su određena sredstva nije izvršena“.

„Ko će garantovati građanima Srbije i poreskim obveznicima da taj novac neće biti dat spotskim klubovima, navijačima da ih umire i da plate ponovo navijače i kapuljaše da biju narod“, upitao je Bošković.

Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma pitao je ministra kulture Nikolu Selakovića da li mu je, „uporedo sa ćacizacijom u ustanovama kulture namera, da preuzme i Muzej Jugoslavije kako bi eventualno na tom mestu, nekom domaćem ili stranom moćniku, omogućio da gradi neki luksuzni hotel ili turistički kompleks“.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković pitao je premijera Đuru Macuta šta se dešava sa ljudima koji su otpušteni iz frimi u Kraljevi i Nišu, „s obzirom na to da ne postoji plan, a očigledno postoji odgovornost“.

Stanković je rekao da su oni koji su pozvali te firme u Srbiju odgovorni za otpuštene radnike.

Poslanici pitali o izgradnji data centra, izveštaju NBS, „penalima“ za penzije

Poslanici Skupštine Srbije na početku sednice, na kojoj će nastaviti raspravu o setu izbornih zakona, postavljali su pitanja vladi i državnim organima, a odnosila su se na izveštaj Narodne banke Srbije, izgradnju data centra na području Dimitrovgrada, „penalima“ za raniji odlazak u penziju.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Akoš Ujhelji rekao je povodom najnovijeg izveštaja NBS da je naša finansijska stabilnost na čvrstim temeljima i pitao da li NBS planira smanjenje stope obavezne rezerve, dodajući da bi ovakva mera oslobodila značajna likvidna sredstva, smanjila pritisak na banke u potrazi za depozitima i otvorila dodatni prostor za održivo kreditiranje privrede i građana.

Ujhelji je pohavlio rad guvernerke Jorgovanke Tabaković i ukazao da rezultati NBS govore sami za sebe.

„Devizne i zlatne rezerve su na istorijskom maksimumu od 29,4 milijarde evra. Posebno je važno istaći da je međugodišnja inflacija uspešno vraćena u granice cilja i u decembru je iznosila 2,7 odsto, što je ispod centralne vrednosti cilja. Ovim rezultatom Srbija faktički ispunjava i stroge kriterijume iz Mastrihta koji u Evropskoj uniji nalažu stabilnost cena i inflaciju koja ne sme značajno da prelazi nivo od 3 odsto“, rekao je poslanik SVM-a.

On je dodao da je činjenica da Srbija već sada ispunjava ove evropske standarde, ocenjujući da je to jasan pokazatelj odgovorne i uspešne monetarne politike.

„Posebno pozdravljamo modernizaciju monetarnog sistema, razvoj DinaCard sistema, proces pristupanja SEPA području, kao i uvođenje e-menica“, rekao je Ujhelji.

Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić pitao je Ministartsvo za zaštitu životne sredine da li imaju saznanja da se na području Dimitrovgrada, u okolini Smilovskih jezera, planira izgradnja data centra.

Kako je rekao, reč je o poljoprivrednom zemljištu gde kompanija Jadran planira ulaganje od dve milijarde evra na 60 hektara državnog zemljišta, navodeći da jedan omanji data centar koristi 10.000 litara dnevno vode, a veliki data centar poput ovog milion litara vode.

„Pošto dobro znam kakav je tamo teren, pitam se odakle planiraju tu vodu i odakle planiraju snabdevanje električnom energijom kada znamo da je Srbija od neto izvoznika postala neto uvoznik električne energije“, rekao je on.

Poslanik poslaničke grupe Radnička partija – Ruska stranka – Ujedinjena seljačka stranka Milija Miletić rekao je da je predložio rešenje kojim bi se ukinuli penali ljudima koji odu u penziju pre 65 godina sa 40 godina staža, kada napune te godine.

„Da li će nadležno ministarstvo u narednom periodu imati mogućnost da predloži da se ukinu kazneni poeni za sve one ljude koji su počeli da rade sa 18, 19, 20 godina, koji su radili 40 godina“, pitao je Miletić.

On je rekao da ima mnogo onih koji sada stiču uslove da mogu da odu u penziju, jer su počeli da rade mladi.