Da li Bosni i Hercegovini slede tektonske promene, pitanje je koje se nameće nakon što je, naprasno i pod američkim pritiskom, visoki predstavnik Kristijan Šmit podneo ostavku početkom meseca, posle čega su usledili sve glasniji pozivi da Kancelarija visokog predstavnika, OHR, bude ukinuta. Ukidanje OHR-a zatražio je Deklaracijom Parlament Republike Srpske, što ne iznenađuje – s obzirom na odnos Šmita i Dodika. Milorad Dodik je prošle godine osuđen pred Sudom u Sarajevu na jednogodišnju kaznu zatvora – koju je otkupio, i šest godina zabrane bavljenja politikom zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Međutim, da je pitanje ukidanja OHR-a potencijalno otvoreno govore i veterani međunarodne politike u regionu.
Kristijan Šmit odlazi kako je i došao – bez legitimiteta, glasila je prva reakcija Milorada Dodika na ostavku visokog predstavnika a, da bi poentirao na trenutnoj situaciji, njegov SNSD-a usvojio je u utorak Deklaraciju kojom se traži potpuno zatvaranje OHR-a.
„Tokom primene Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH došlo je do materijalnog kršenja njegovih odredbi, i to zanemarivanjem volje i netraženjem pristanka ugovornica u postupcima imenovanja visokog predstavnika, kao i vanugovornim i protivpravnim proširivanjem njegovih ovlašćenja putem takozvanih Bonskih ovlašćenja, protiv čega organi Republike Srpske aktivno protestuju, te Narodna skupština Republike Srpske zahteva od svih ugovornica da hitno otklone sve posledice pravno ništavih akata nastalih iz njihove upotrebe“, navodi se u Deklaraciji Skupštine RS o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika u BiH.
Politički analitičar iz Banjaluke Željko Raljić ocenjuje da će Deklaracija verovatno poslužiti vlastima u Republici Srpskoj da u nekim budućim pregovorima u BiH imaju bolju poziciju.
„Sama po sebi deklaracija nije obavezujući pravni akt koji bi nešto promenio kada je u pitanju Bosna i Hercegovina i njeni unutrašnji odnosi politički ili njeno ustavno ustrojstvo, ali eto, to je dobra namera. Dakle, sama po sebi nema težinu, ali će itekako biti o njoj reči. Odmah smo imali u Sarajevu kontrastav da Kancelariju visokog predstavnika ne treba zatvarati, nego naprotiv, da treba što pre imenovati Šmitovog naslednika“, kaže Raljić.
OHR je nastala u okviru Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, sa zadatkom da nadgleda primenu mirovnog dogovora u Bosni i Hercegovini. Dve godine kasnije, nadležnosti visokog predstavnika proširene su kroz takozvana Bonska ovlašćenja, kada je OHR-u data nadležnost da smenjuje zvaničnike koji krše zakonske obaveze i Dejtonski sporazum i da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavne institucije Bosne i Hercegovine. Skoro tri decenije kasnije, kritičari smatraju da je BiH tako svedena na protektorat međunarodne zajednice. Ipak, OHR je imao i niz važnih i pozitivnih uloga.
„Ne treba da zaboravimo, recimo, neposredno posleratne godine kada je trebalo, da tako kažem, probijati led i kada je trebalo uspostaviti normalne uslove za međusobnu komunikaciju i saradnju, da je OHR doneo na niz zakona devedesetih, setimo se Arbitraže Brčko i tako dalje. Dakle, to su sve bili pozitivni zakoni koji su otkočili one ratom, da tako kažem, rovovski, ušančene položaje i ideološke položaje koji s 1995. bili na snazi“, podseća profesor Univerzieta u Sarajevu Asim Mujkić.
Ideja o ukidanju OHR-a nije nova: 2008. je Savet za sprovođenje mira u Briselu usvojio takozvani program „5 + 2“, a koji predstavlja skup preduslova za ukidanje OHR-a. To su: rešavanje pitanja državne i vojne imovine, pitanje distrikta Brčko, fiskalna održivost i vladavina prava, kao i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i pozitivna procena političke situacije u Bosni i Hercegovini.
„Kada govorimo o ukidanju OHR-a, treba uzeti u obzir i unutrašnji, ali, bogami, i ovaj spoljni faktor – Brisel pre svega. Na kraju krajeva, vidimo da i uprkos promenama politike Sjedinjenih Država, koje vidimo da idu u nekom drugom smeru nego do sada – opet je ostala ta konstanta OHR-a. Oni su zainteresovani za novog visokog predstavnika i oni će ga imenovati. Tako bar čujemo ovih dana iz Stejt departmenta. Dakle, OHR je nešto što meni opet daje neki element za zaključak da se od ‘5 + 2’ neće odustati“, kaže Mujkić.
nastavite sa čitanjem i pogledajte video na — insajder.net