Sofija Li počela je da putuje sama sa 13, a sada sa 20 godina trka se da obori svetski rekord kada su putovanja u pitanju. Želi da postane najmlađa osoba koja je posetila svaku zemlju na svetu.
Sa samo 20 godina je već posetila više mesta nego što će većina ljudi obići tokom celog života. Nemačko-američka putnica, rođena na Aljasci, postavila je sebi ambiciozan cilj.
Do sada je Sofija posetila 180 zemalja, pa joj je ostalo još samo 15 dok juri ka roku koji je sama sebi zadala – svom 21. rođendanu.
Putovanja i rekordi
Rekorderka je Leksi Alford, čije je putovanje privuklo pažnju širom sveta. Postala je najmlađa osoba koja je posetila svaku zemlju sa 21 godinom i 177 dana.
Sofija Li ima vremena do novembra da obori rekord.
Ako uspe, pridružiće se maloj, ali rastućoj grupi putnika koji su obišli svaki kutak planete, uključujući i jednu od svojih uzora. To je Kasi De Pekol.
Ona je „vlasnica više rekorda“, među kojima je i najbrže vreme za obilazak svih suverenih država.
Kasi De Pekol je oduševljena uticajem koji Sofi Li ima. „Tokom svojih putovanja, postavila sam sebi cilj da razgovaram sa što više mladih žena kako bi ih ohrabrila da prate svoje snove kroz upoznavanje sveta na svoj način“, rekla je De Pekol u intervjuu.
„Želela sam da budem žena na koju mogu da se ugledaju i od koje mogu da uče. Neko ko je video svaku suverenu državu, jer ja nisam imala takav uzor kada sam planirala svoje putovanje. Sada Sofija može biti to za narednu generaciju“ dodaje.
Nije jedina
Melisa Roj, prva žena iz južne Azije koja je posetila svaku zemlju na svetu, deli isto oduševljenje. „Bez obzira na godine, putovanje ovakvih razmera zahteva mnogo više od pečata u pasošu“, kaže.
Potrebni su odlučnost, hrabrost, prilagodljivost i iskrena radoznalost prema ljudima i kulturama, rekla je Roj u intervjuu.
„Pošto sam i sama posetila svaku zemlju na svetu, shvatila sam da putovanja proširuju empatiju, preispituju predrasude i podsećaju nas da smo svi duboko povezani kroz zajedničko ljudsko iskustvo“, navodi ona.
Od tada su se stvari brzo razvijale. Tokom poslednjih sedam godina, Sofija Li putuje punim tempom.
Često sama prelazi iz zemlje u zemlju na putovanju koje je odvelo od zabačenih himalajskih oblasti do nekih od najsloženijih destinacija na svetu.
„Ono što me je posebno inspirisalo za ovo putovanje bila je ideja da izazovem percepciju o tome dokle jedna mlada devojka može sama da putuje, koristeći putovanja kao platformu za predstavljanje različitih kultura i podršku osnaživanju žena i obrazovanju devojčica“, kaže ona.
Trka protiv vremena
Sada, u završnoj fazi, putovanje izgleda veoma drugačije nego na početku. „U ovoj fazi sve se svodi na to da vize budu odobrene na vreme, da se letovi savršeno poklope i da prelazak granica prođe bez problema“, kaže Sofija. „Vrlo je malo prostora za kašnjenja“.
Na njenoj preostaloj listi nalaze se neke od najizazovnijih destinacija na svetu – mesta gde se pristup može promeniti preko noći zbog političke nestabilnosti, viznih ograničenja ili bezbednosnih problema.
„Neke od najtežih zemalja bile su Haiti, Ukrajina, Avganistan i Somalija. Poslednje teške zemlje biće Sudan i Iran“, kaže ona.
Da bi uspešno prošla, Sofija Li sarađuje sa lokalnim posrednicima, prilagođava rute u realnom vremenu i pravi rezervne planove za slučaj da se uslovi promene. „Prilagodljivost je ključna“, kaže ona.
Drugačiji svet za putnike koji pokušavaju da posete svaku zemlju
Svet kroz koji danas prolazi nije isti onaj koji su iskusili prethodni rekorderi. „Vize su postale znatno restriktivnije za vlasnike američkog pasoša“, kaže ona. „Zemlje koje su nekada bile jednostavne za posetu sada su mnogo komplikovanije ili potpuno zatvorene“.
Ta promena je direktno uticala na njeno putovanje. „Prethodni rekorderi uspeli su da obiđu svih 195 zemalja sa američkim pasošem. To je trenutno nemoguće bez drugog državljanstva“, kaže ona.
Sofija ima dvojno državljanstvo. Kaže da joj je nemački pasoš bio od ključnog značaja za ulazak u zemlje koje trenutno ograničavaju pristup američkim putnicima. Bez njega, kako kaže, završetak ovog putovanja „bio bi izuzetno težak, ako ne i nemoguć“.
Šta je potrebno da biste posetili svaku zemlju
Dok su raniji delovi njenog putovanja uključivali duže boravke, završnu fazu sada određuju brzina i preciznost.
„U ovom trenutku manje se radi o sporom putovanju, a više o tome da efikasno i bezbedno uđem u svaku zemlju, zabeležim značajne trenutke i nastavim dalje ka sledećoj destinaciji“, kaže Sofija Li.
Ona obično provodi od nekoliko dana do dve nedelje u svakoj zemlji. Ranije tokom svog putovanja ostajala je mnogo duže. Uključujući i jedan period od šest meseci na istom mestu.
Ravnoteža između dubinskog upoznavanja zemlje i samog cilja da se sve zemlje obiđu pokrenula je stalne rasprave u svetu putovanja o tome šta zapravo znači „posetiti“ neku zemlju.
Norveški putnik Gunar Garfors živeo je u osam zemalja i postavio više svetskih rekorda. Uključujući i rekord kao prva osoba koja je posetila svaku zemlju dva puta, kao i najveći broj kontinenata posećenih u jednom kalendarskom danu.
Iako kaže da razume uzbuđenje zbog pokušaja obaranja svetskog rekorda, pravi razliku između same logistike i stvarnog iskustva putovanja.
„Uvek je sjajno inspirisati ljude da istražuju svet, iako se u poslednje vreme čini da su mnogi pomešali logistiku sa putovanjem. Provesti samo nekoliko sati ili jedan dan u svakoj luci tranzita je uvredljivo za one koji tamo žive, kao i za ljude koji sanjaju da zaista posete i upoznaju novu kulturu“, rekao je Gunar Garfors u intervjuu. „Putovanje je privilegija i trebalo bi da bude o stvaranju prijateljstava, razmeni iskustava i učenju o svetu i o nama samima“.
Nada se da će Sofija na kraju naći vremena da zaista doživi svoja odredišta jer je svet pun neverovatnih, spektakularnih i izuzetnih ljudi i mesta.
Više od spiska zemalja
Sofija kaže da su neki od njenih najznačajnijih trenutaka proizašli iz ljudskih veza. „Upoznavanje ljudi iz potpuno različitih sredina koji pokazuju ljubaznost i gostoprimstvo. To me podseća da, uprkos razlikama, postoji mnogo zajedničke ljudskosti“, kaže ona.
Njena omiljena destinacija do sada? Indija.
„Ima posebno mesto u mom srcu. Moja baka je putovala tamo kao mlada dok je radila na projektima razvoja zajednice u Delhiju. Odrasla sam slušajući njene priče. Do sada sam bila u Indiji pet puta i to je mesto kojem se stalno vraćam“, dodaje.
Sa 17 godina, Sofija je provela vreme živeći sama u Ladaku u indijskim Himalajima, dok je radila na dokumentarcu o budističkim monahinjama. Iskustvo koje opisuje kao jedno od najtransformativnijih u svom životu.
Cena obilaska svih zemalja
Putovanje u svaku zemlju na svetu je složen i skup poduhvat. Li Abamonte je završio ovaj poduhvat 2011. godine sa 32 godine, i to bez sponzora ili brend partnerstava.
Po osnovnoj računici, kaže da je potrebno oko 1.000 dolara po zemlji za prevoz, vize, smeštaj, aktivnosti, hranu i ostalo.
„Dakle, to je otprilike minimum od 200.000 dolara, i to ako se sve radi veoma štedljivo. U stvarnosti je to i više“, rekao je Li Abamonte.
Da bi realizovala svoje putovanje širom sveta, Sofija kaže da se oslanjala na kombinaciju pažljivog planiranja ruta. „Finansiranje je bio jedan od najtežih izazova“, kaže ona. „Započela sam ovo putovanje kao tinejdžerka bez ikakve ušteđevine“.
Nepredvidivost globalnih putovanja takođe je stalno stvarala prepreke. „Planovi mogu da se promene u roku od nekoliko sati“, kaže Sofija.
Priseća se trenutaka kada su je problemi sa vizama ili poremećaji letova primorali da potpuno preusmeri svoje planove.
Solo putovanje solo je dodalo još jedan sloj složenosti. „Bezbednost je bila veliki izazov“, kaže ona. „Putovanje na kojem sam sama, posebno pre nego što sam napunila 18 godina, dovodilo me je u situacije koje su bile opasne“.
Porodica koja posmatra izdaleka
Za njenu porodicu, ovo putovanje bilo je istovremeno inspirativno i stresno. „Šalim se da mi je ovih poslednjih sedam godina donelo nekoliko sedih vlasi“, rekla je njena majka Džesika Meriam. „Shvatila sam i da mnogo od moje zabrinutosti dolazi iz onoga što vidimo u medijima. To može biti veoma različito od stvarnosti boravka u nekoj zemlji.
Deda Edvard Farar se priseća trenutaka kada su njene odluke izlazile iz „njegove zone komfora“.
„Moje divljenje je bilo stavljeno na test i na kraju se pretvorilo u iskren strah i aktivni otpor kada je Sofija odlučila da ode u Avganistan“, rekao je u intervjuu. „Mislim da je to bio prvi i možda jedini put da sam rekao da ne mogu mirne savesti da ćutim o njenoj odluci da ode tamo. Savetovao sam joj da ne ide, bez obzira na svetske rekorde“.
Sofija je ipak otišla.
Zašto sve više ljudi pokušava da poseti svaku zemlju
Šta pokreće porast putnika koji pokušavaju da obiđu svaku zemlju na svetu? Li Abamonte kaže da je njegova motivacija bila jednostavno ljubav prema putovanjima.
„Delovalo je kao zabavna stvar koju mogu da uradim i dokumentujem na svom novom putopisnom blogu, od kojeg nisam očekivao da će nešto posebno ispasti“.
Blogeri i influenseri tada uopšte nisu postojali u ovom obliku, kaže on. Takođe je mislio da će to biti „dobra tema za razgovor i stvar kojom ću se jednog dana pohvaliti među svojim putovanjima iskusnim prijateljima i unucima“.
On kaže da je pokušavao da razume novu generaciju „sakupljača zemalja“, primećujući da „dvadesetogodišnjaci ne putuju u svaku zemlju bez razloga“.
Hari Mitsidis je osnivač NomadMania, zajednice u kojoj se svetski putnici mogu upoznavati i pomagati jedni drugima, uz alate za učenje o svetu i praćenje posećenih mesta.
Mitsidis se slaže da je porast UN Masters (kako NomadMania naziva osobe koje su posetile svaku zemlju) usko povezan sa usponom društvenih mreža.
„Današnji porast ljudi je 95% rezultat društvenih mreža, želje za ‘slavom’ ili monetizacije tog dostignuća kao što možemo videti kod nekih mlađih ljudi koji tvrde da su posetili sve zemlje“, rekao je Hari Mitsidis.„Iako ne želim da kritikujem ničije motive, svako mora da zarađuje za život i siguran sam da je postati zvezda na društvenim mrežama bolja opcija od kancelarijskog posla“.
Dostignuća
Kaže da porast ovog dostignuća menja način na koji se ono posmatra. Međutim, samo „brojanje zemalja“ ne mora nužno da odražava dubinu nečijeg iskustva putovanja.
NomadMania, kako on ističe, rangira putnike na osnovu regiona i nivoa istraženosti, a ne samo prema pečatima u pasošu.
„Mislim da su svi pokušaji dobri u smislu da, pretpostavljam, pokušaj obilaska svake zemlje otvara čoveku oči prema svetu, bez obzira na motive“, kaže on.
„Ali u isto vreme, što više ljudi to radi, to manje to dostignuće vredi. I do trenutka kada dostignemo 1.000 UN Mastera (što će verovatno biti za oko pet godina ovim tempom, osim ako Severna Koreja ostane zatvorena ili rat učini druge zemlje nedostupnim), verovatno više ni nećemo voditi evidenciju“.
Šta dolazi sledeće?
Za Sofiju Li motivacija ostaje jednostavna. „Nije to stvarno zbog rekorda“, kaže ona. „Radi se o tome da pokažem da, ako neko poput mene može da ode na ta mesta, poveže se sa ljudima i podeli ta iskustva, onda svet nije toliko opasan koliko se ponekad čini“.
I već razmišlja o onome što dolazi posle. „Ovo je tek početak“, kaže ona. „Želim da nastavim da putujem, da pričam priče i da na kraju provedem više vremena na mestima koja sam posetila“.
Kaže i da želi da se bavi i humanitarnim radom i pomoći zajednici.
Lora Begli Blum, saradnik Forbes