Građani Srbije uskoro bi mogli da dobiju pomoć licenciranih savetnika pri izboru kredita i rešavanju problema sa dugovima, predviđaju izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Narodna banka Srbije (NBS) tvrdi da je cilj veća transparentnost tržišta i sigurnost za potoršače, dok stručnjaci upozoravaju da će efekti zavisiti od načina primene novih pravila.
Narodna banka Srbije (NBS) pripremila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Iako je ovaj Zakon donet još 2023. godine, ovaj novi nacrt sačinjen je radi potpunog usaglašavanja sa propisima Evropske unije (EU).
Promene se najviše odnose na kreditne posrednike, usluge savetovanja o dugu, kao i uloge trgovaca kada kreditiraju kupce kroz odloženo plaćanje.
Prema objašnjenju NBS, ovim predlogom se detaljno regulišu vrste kreditnog posredovanja i koji subjekti i pod kojim uslovima mogu pružati te usluge, postupak licenciranja, nadzora, način naplate naknade i slično.
Trgovci koji nameravaju svojim kupcima da odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz svojih sredstava, izuzev odloženog plaćanja čekovima, moraće da budu licencirani i biće pod nadzorom NBS.
To licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca, kako je pojašnjeno, ne obuhvata plaćanje platnim karticama banaka na rate, ili povezanim potrošačkim kreditima, jer su to kreditni proizvodi banaka i trgovci će u toj situaciji biti uglavnom u ulozi kreditnih posrednika.
Pored toga, iz NBS naglašavaju da se po prvi put prepoznaje i reguliše usluga savetovanja o dugu. Tu uslugu će moći da pružaju licencirana pravna lica i preduzetnici, i biće pod nadzorom NBS.
Bojan Terzić iz NBS, gostujući na RTS-u, pojasnio je na šta će se ovo tačno odnositi.
Kako je kazao, do sada su građane o kreditima mogle da savetuju isključivo banke, a sada se uvodi mogućnost da to čine i svi drugi davaoci usluga.
„Recimo, davaoci finansijskog lizinga, takođe, savetuju korisnike, ali uvodimo i mogućnost da te savete pružaju kreditni posrednici i u tom smislu, nevezani kreditni posrednici, da tako kažem, oni koji su nezavisni od banke, moći će da savetuju korisnike da im kažu: ‘Trenutno imate ovakvu ponudu stambenih kredita’“, rekao je Terzić.
On je naglasio da je potrebno da na tržištu postoji neko ko će te ponude za korisnike upoređivati i ko će im davati odgovarajući savet.
„Ali, da bi izbegli sukob interesa, da ti posrednici plasiraju kredite onih banaka od kojih dobijaju najveće provizije, uvedeno je pravilo da tada kreditni posrednici mogu da uzimaju isključivo proviziju od klijenata, a ne od banaka“, naveo je Terzić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković za Danas ističe da veruje da će ove mere biti u interesu građana, jer su prezaduženi.
„U tom smislu je možda i zakasnela mera. Žele verovatno da pokažu da brinu o običnom narodu, kao i uvek samo pred izbore“, ukazuje on.
S druge strane, kako dodaje, banke iznose godišnje po milijardu, milijardu i po evra dobiti, pa hoće i njih malo da ograniče.
„Da građani shvate da u bankama mogu individualno da se ‘pogađaju’ oko visine kamatne stope, da postojeća zaduženja mogu povoljnije da refinansiraju i slično“, objašnjava Stojković.
On smatra da obični građani nisu dovoljno informisani o tome koje sve mogućnosti imaju.
„Danas kada želite da promenite banku jer imate bolje uslove u drugoj, postojeća banka odmah nudi nižu stopu i bolje uslove, ali je pitanje koliko obični ljudi znaju za to“, navodi naš sagovornik.
Međutim, Stojković ne misli da će im savetnici pomoći.
„Verujem da će ih ti savetnici uglavnom usmeravati ka već favorizovanim bankama koje će i u budućnosti nastaviti da rastu“, zaključuje on.
Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za naš portal kaže da ove izmene i dopune predstavljaju nastavak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravilima EU i da je njihov osnovni cilj dodatna zaštita građana prilikom zaduživanja i korišćenja finansijskih usluga.
Kada je reč o trgovcima i odloženom plaćanju, kako dodaje, građanima će to možda biti najvidljivija promena.
„U praksi danas često imamo situaciju da kupac u prodavnici tehničke robe, nameštaja ili druge robe dobije mogućnost da proizvod plati na rate ili uz neku vrstu finansiranja koje se nudi na samom prodajnom mestu. Novi propisi preciznije definišu odgovornosti trgovaca u takvim situacijama i obavezu da kupac dobije jasne, potpune i razumljive informacije o troškovima, uslovima i rizicima zaduživanja. Cilj je da građanin tačno zna šta potpisuje i koliko će ga određena kupovina zaista koštati“, objašnjava Vasić.
Što se tiče kreditnih posrednika, on navodi da je njihova uloga da povežu građanina sa bankom ili drugim davaocem kredita.
„Oni bi trebalo da pomognu klijentu da uporedi više ponuda i pronađe rešenje koje najviše odgovara njegovim potrebama. Do sada je ovo tržište bilo manje uređeno, dok se sada uvode jasnija pravila, licenciranje i nadzor od strane NBS“, navodi naš sagovornik.
S druge strane, savetovanja o dugu znači da će građani koji imaju problem sa otplatom kredita ili više različitih dugovanja moći da dobiju stručnu pomoć kako bi sagledali svoje finansijsko stanje i pronašli održivo rešenje, pojašnjava Vasić.
„U razvijenim evropskim zemljama ovakve usluge postoje godinama i često pomažu da se izbegnu ozbiljniji problemi, kašnjenja u otplati i prezaduženost“, naglašava.
Vasić veruje da će ove izmene pomoći građanima da se „pametnije“ zadužuju, ali pod uslovom da se sistem pravilno primeni.
„Srbija i dalje ima relativno nizak nivo finansijske pismenosti i svaki dodatni oblik stručne podrške može biti koristan. Međutim, veoma je važno da građani unapred znaju ko plaća tu uslugu i kolika je njena cena. Ukoliko troškovi budu transparentni i razumni, koristi mogu biti značajno veće od eventualnih dodatnih izdataka“, napominje on.
Vasić naglašava i da korišćenje kreditnih posrednika ili savetnika neće biti obavezno.
„Građani će i dalje moći direktno da odu u banku i samostalno ugovore kredit. Posrednici i savetnici predstavljaju dodatnu mogućnost, a ne obavezu. Njihov zadatak bi trebalo da bude da olakšaju donošenje odluke, a ne da zamene odnos između klijenta i banke“, objašnjava on.
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, takođe, vidi korist za potrošače u ovim izmenama.
On ističe da će sada NBS vršiti nadzor nad trgovcima koji prodaju robu na rate.
„Ta kupovina bi sada mogla da bude jeftinija za potrošače. Do sada se išlo preko banke koja uzme proviziju za obradu kredita, naplati kamatu… da bi se preko tog kredita kupila neka roba. Sada će direktno trgovac moći da odobrava plaćanje na odloženo iz svojih sredstava i to će biti stavljeno pod nadzor NBS“, objašnjava on.
Kada je reč o savetovanju o dugu i posrednicima koji se pominju, Gavrilović podseća da oni već sada postoje.
„Dobro je što će sada NBS da odredi na koji način se dobija licenca za takav posao i korisnici koji žele tu uslugu će moći da znaju ko ima, a ko nema licencu, pa će im biti lakši izbor. Znaće se da neko ko ima licencu ispunjava određene kriterijume i norme, a da nije neko ko se pojavio na društvenim mrežama i ljudi mu veruju, a on radi ko zna za čiji interes“, ukazuje on.
Gavrilović naglašava da je dobro što će to biti regulisano tako da ih plaćaju korisnici, a da ne uzimaju provizije od banaka.
„Ako bi ti posrednici uzimali provizije od banaka, time bi se izgubila objektivnost. Ovako će korisnici plaćati pa će ta objektivnost imati veći stepen, mada to nikada ne može da bude 100 odsto“, navodi naš sagovornik.
Gavrilović naglašava i da to neće biti obavezna usluga za građane, već kao i svaka druga – ko želi moći će da angažuje i plati posrednika, a ko ne želi nije u obavezi.