Iako digitalno doba menja navike čitalaca širom sveta, mnogi penzioneri u Srbiji i dalje ostaju verni knjigama.
Za starije generacije čitanje nije samo hobi, već i navika. Ona se godinama negovala kroz članstvo u biblioteci, čuvanje i slaganje knjiga na kućnim policama.
Najčešće posežu za domaćim klasicima, istorijskim romanima i delima autora koje su čitali još tokom školovanja, kažu nam u biblioteci i izdavačkim kućama. Takođe zanimaju ih i štiva o ličnom razvoju i zdravlju.
Dok deo penzionera rado bira i laganiju literaturu, drugi se opredeljuju za memoare ili knjige sa biografskom, religijskom i životnom tematikom.
Šta penzioneri čitaju
Starijima čitanje predstavlja beg od svakodnevnice. Takođe je i način da održe koncentraciju, pamćenje i osećaj povezanosti sa kulturom i vremenom u kojem su odrastali, kažu psiholozi.
„Za očuvanje kognitivnih funkcija veoma su korisne aktivnosti koje podstiču mentalni rad, kao na primer čitanje, učenje stranih jezika, rešavanje ukrštenica i sudoku, igranje šaha, društvene igre, pisanje, razgovor i socijalne interakcije“, kaže Kristina Karanović , psihoterapeut i master psiholog.
U vremenu brzih informacija i društvenih mreža, navike najstarijih sugrađana pokazuju da knjiga još nije izgubila svoje mesto. Za mnoge penzionere predstavlja važan deo svakodnevnog života i navika, primećuju bibliotekari i predstavnici izdavačkih kuća.
U Biblioteci grada Beograda- Odeljenju za rad sa korisnicima kažu da penzioneri čine značajan deo njihovih redovnih korisnika i da su veoma aktivni članovi.
Dolaze svakodnevno u velikom broju, što govori o njihovoj posvećenosti čitanju i kulturi, kažu u ovom odeljenju za Forbes Srbija.
Kada su u pitanju čitalačke preferencije, dame najčešće biraju ljubavne romane i porodične sage.
Posebno popularna autorka je Lusinda Rajli. Njena serija „Sedam sestara“ je izuzetno tražena, a takođe i knjige Elene Ferante. Takođe pokazuju veliko interesovanje za biografije slavnih ličnosti poput princeze Dajane, Marije Kiri i drugih.
Penzioneri često traže savet za knjige
Muškarci su više zainteresovani za istorijske romane i trilere.
Što se tiče preporuka, kada najstariji čitaoci zatraže savet, u biblioteci im uglavnom preporučuju naslove slične onima koji su im se ranije dopali.
„Rado preporučujemo dela sa beogradskom tematikom Svetlane Velmar-Janković, Mome Kapora, Zorana Nikolića i Nenada Novaka. Dela o kulturnoj istoriji Beograda nailaze na izuzetan prijem kod ove grupe čitalaca“, kaže Sandra Nikolić iz Biblioteke grada Beograda.
Napominje da stariji sugrađani vrlo često rezervišu nove naslove. To pokazuje da prate izdavačku scenu i da su aktivno uključeni u čitalačku zajednicu, navodi.
Utisak joj je da dosta penzionera zaista ima razvijenu naviku čitanja.
Slobodno vreme im omogućava da se ovoj aktivnosti posvete sa pravim užitkom. Njihova redovnost i entuzijazam čine ih neizostavnim delom života naše ustanove, dodaje Nikolić.
U izdavačkoj kući Vulkan kažu da se za grupi za čitaoce starosti iznad 60 godina izdvajaju istorijska i kapitalna dela, čuvene ličnosti i autori, ali i poneko lakše štivo upakovano u zanimljivu pripovedačku formu. To su uglavnom beletristika, domaći autori, ali i kapitalna dela.
Porodične drame, ljubavne priče sa istorijskom pozadinom
„Uzevši u obzir da je veći deo našeg izdavaštva usmeren ka novim, poznatim i nešto manje poznatim, svetskim naslovima iz oblasti beletristike, a žanrovski tu je dosta trilera, popularne psihologije (ili ne-fikcije), zatim savremenih ljubavnih romana, većinski deo naše čitalačke publike ipak čine generacije između 30. i 50. godine života“, navode u Vulkanu.
U Laguni kažu da stariji biraju drame ili ljubavne priče sa istorijskom pozadinom.
Najčešće je u prvom planu radnja smeštena u udaljene predele, egzotične krajeve, i gde dominiraju porodične drame, tajne koje čekaju da budu otkrivene…Takve teme ih dominantno zanimaju.
Od stranih autora preferiraju Saru Lark, Lusindu Rajli, Tesu Kolins, Heder Moris, Kejt Morton. Njihovi serijali su posebno omiljeni među čitateljkama.
Muškarci u zrelim godinama češće biraju knjige istoriografije, ratnu tematiku, gde se primat daje akciji, ekspresnom smenjivanju kadrova, brzim dijalozima…
Rado biraju knjige Dejana Stojiljkovića, kao i Petera Handkea. Zanimaju ih i dela o političkim, istorijskim i geopolitičkim temama.
Primetno je da se rado vraćaju se klasicima, navode u Laguni.
Trenutno je jedna od najčitanijih knjiga delo „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija, ali i knjiga vladike Grigorija „Jedni drugima potrebni“, napominju u ovoj izdavačkoj kući.
…ali i knjige o uspehu, ličnom razvoju i zdravoj ishrani
U izdavačkoj kući Finesa kažu da objavljuju takozvane evergrin naslove čiji je sadržaj relevantan i pristupačan u različitim životnim fazama.
Tako je „Psihokibernetika – sreća je navika” doktora Maksvela Molca jedan od bestselera za koji primećuju da ga rado biraju i stariji čitaoci.
„Penzioneri često posežu za knjigama iz biblioteke Zdravlje, naročito za naslovima koji se bave promenom ishrane i životnih navika“, kaže Lidija Maričić, generalni direktor i glavni urednik Finese.
Takođe i uz „Hrono kuvar” otkrivaju kako zdravi obroci mogu da budu deo njihove svakodnevice.
Veliko interesovanje vlada i za knjige o ličnom razvoju, uspehu i psihologiji.
„To pokazuje da se i stariji čitaoci sve više vraćaju sebi i svojim talentima“, dodaje Maričić.