U Srbiji navodno naročito mnogo ljudi doživi više od 100 godina. Da li je to zaista tako, pita se autor teksta u izdanju dnevnog lista „Augzburger algemajne“ Tomas Rozer.
Novinar konstatuje da u srpsku svakodnevnicu spada i to da se ljudi stalno žale na ovo ili ono, i to uprkos činjenici da je Srbija na „navodno tako životnom radošću ispunjenom Balkanu“.
„Bilo da su u pitanju korumpirani vladari ili državni službenici, bilo da je reč o neprekidnom odlasku mladih, nedostatku radnih mesta ili beskrajnim čekanjima na dozvole, operacije i sudske presude – stanovnici balkanskih država zaista često imaju dobar razlog za kuknjavu“, navodi Rozer, a prenosi Dojče vele.
Ipak, povremeno se, na primer u Srbiji, čak i inače veoma kritična opozicija oglasi – na prvi pogled – ohrabrujućim vestima. Tako je poslanik Slobodan Petrović upravo iznenadio zemlju naizgled radosnom vešću da je, prema statistici državnog Fonda za zdravstveno osiguranje, tačno 41.306 osiguranika starije od 100 godina.“
Zemlja strasnih pušača
To je bio razlog da se autor teksta iskreno začudi, jer – kako međunaslov u tekstu kaže – Srbija ima jedan od najvećih procenata pušača na svetu.
„U zemlji u kojoj više od 40 odsto stanovništva puši, što je svrstava među države sa najvećim udelom pušača na svetu, i u kojoj su i broj lekara po glavi stanovnika i očekivani životni vek od 76,8 godina za dobrih pet godina ispod proseka Evropske unije, čuđenje ne izaziva samo veliki broj stogodišnjaka u statistici zdravstvenog osiguranja, već i njihova gotovo biblijska starost. Tako bi, prema tim podacima, jedan osiguranik u Novom Sadu trebalo da ima 135 godina, drugi u Smederevu čak 144 godine, dok rekorder, svojevrsni Metuzalem iz beogradske opštine Palilula, navodno broji ni manje ni više nego 158 leta“, ističe novinar.
„Kako je to moguće?“
Autor Tomas Rozer postavlja logično pitanje: „Kako je to moguće?“ Potom sledi odgovor koji celom članku daje ironičan obrat:
„U Srbiji se u državnim ustanovama često i ne primeti da je neko od njihovih osiguranika preminuo ili se odselio, jer se podaci ne ažuriraju redovno. Ministarka državne uprave Snežana Paunović, međutim, odlučno odbacuje pretpostavke da su i birački spiskovi uvećani desetinama hiljada mrtvih duša. U njima se, tvrdi ona, nalazi ’samo’ 1.343 birača starija od sto godina, čime pokušava da otkloni zabrinutost zbog mogućih izbornih manipulacija.“
Nemački novinar potom opisuje razmere problema:
„Međutim, zvanični broj od 6,5 miliona birača premašuje broj punoletnih, a samim tim i birački sposobnih građana utvrđen na poslednjem popisu stanovništva 2022. godine za više od jedne četvrtine. I broj najstarijih građana koji su popisivači evidentirali u potpunoj je suprotnosti sa podacima fonda zdravstvenog osiguranja i ministarke. Prema popisu, naime, samo 194 stanovnika Srbije starija su od 100 godina“, navodi on.