Proizvodnja dronova, prenos tehnologije i obuka omogućili su regionalnim saveznicima Irana da deluju mnogo samostalnje. Da li je ta mreža toliko ojačala da ne može da se demontira vojnim udarima?
Kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael krajem februara pokrenuli rat protiv Irana, nadali su se da će zadati težak udarac i Islamskoj Republici i njenoj takozvanoj „Osovini otpora“ na Bliskom istoku. Tu mrežu čine paravojne „proksi-grupe“, uključujući Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu i milicije u Iraku, koje se sve protive SAD i Izraelu.
Pretpostavka je bila da bi „gađanjem ključnih lidera, skladišta oružja i linija snabdevanja spoljni akter mogao da izazove katastrofalan kolaps iranskog režima i njegove mreže saveznika na Bliskom istoku“, kaže Piter Solsberi, saradnik američkog istraživačkog centra Century International i glavni autor nedavno objavljenog izveštaja „Beyond the Axis“ („Izvan osovine“).
Uprkos tome što su SAD i Izrael ostvarili mnoge od tih vojnih ciljeva, iranske snage nastavile su da izvode napade dronovima na susedne zalivske države i na brodove u Ormuskom moreuzu, dok su njihovi saveznici u Libanu i Jemenu pojačali napade na Izrael i komercijalnu plovidbu u Crvenom moru.
Operativna autonomija
Za Volf-Kristijana Pesa, saradnika Međunarodnog instituta za strateške studije i jednog od autora izveštaja „Beyond the Axis“, izraz „proksi“ zapravo je pogrešan, jer podrazumeva odnos komandovanja i kontrole između Teherana i članica Osovine.
„Širenje bespilotnih letelica dobar je primer“, kaže on za DW. Pre nekoliko godina Teheran je svojim saveznicima isporučio kompletne sisteme i pružio obuku neophodnu za njihovu upotrebu. „Danas te milicije mogu same da proizvode bespilotne letelice na osnovu iranskih projekata, pri čemu većina delova dolazi iz drugih zemalja, a ne iz Irana“, ukazuje Pes.
Na primer, prema izveštaju zasnovanom na dvogodišnjem istraživanju, te grupe mogu direktno od kineskih proizvođača da nabavljaju velike količine motora za dron Šahed-136.
How were Iran and its Axis of Resistance able to weather the conflicts of recent years, and even score a strategic victory?
With support from @XCEPT_Research, we’ve been studying exactly this question @TCFdotorg
You can read our findings here:https://t.co/e4jgMwMeS2
— Peter Salisbury (@peterjsalisbury) June 23, 2026
„Tehnologiju dvojne namene ionako je teško kontrolisati, a bez tradicionalnog centra za krijumčarenje, praćenje lanca snabdevanja je kao traženje igle u plastu sena“, objašnjava Pes za DW, dodajući da Kina, Rusija, ali i Oman do sada nisu ozbiljno pokušavali da kontrolišu kretanje tih komponenti.
Prema izveštaju „Beyond the Axis“, broj sukoba širom sveta u kojima su korišćeni dronovi porastao je sa 140 u 2016. godini na više od 58.000 u 2025. godini, što predstavlja povećanje od čak 41.000 odsto.
Promena odnosa
„Sve veća sposobnost iranskih partnera da samostalno proizvode i koriste dronove menja i prirodu njihovog odnosa s Teheranom“, kaže za DW Nil Kvilijam, saradnik Programa za Bliski istok i Severnu Afriku britanskog istraživačkog centra Čezam haus.
Prema njegovom mišljenju, taj trend najbolje ilustruju jemenski Huti. Ta grupa sada poseduje nivo operativne autonomije koji je pre deset godina bilo teško zamisliti.
„Iran i libanski Hezbolah pomogli su u postavljanju temelja programa Huta za razvoj dronova i raketa, dok su ih godine sukoba i izolacije primorale da razviju sopstvene proizvodne kapacitete“, naglašava on za DW.
Tokom dvogodišnjeg rata u Gazi od 2023. do 2025. godine, Huti su dronovima i raketama napadali Izrael, kao i međunarodnu plovidbu u Crvenom moru, tvrdeći da time izražavaju podršku Palestincima u Gazi. Tokom rata protiv Irana, koji je trajao od februara do aprila 2026. godine, Huti su obnovili te napade.
U izveštaju se takođe navodi da je najmanje od 2022. godine mala grupa visokih oficira Huta u Sani uspostavila veze duž afričke obale Crvenog mora i Adenskog zaliva.
„Mreže Huta za krijumčarenje sada su prisutne u Somaliji, Džibutiju, Eritreji i Sudanu“, navodi se u izveštaju.
Libanski Hezbolah
Dugi niz godina libanski Hezbolah bio je najbolje opremljeni Teheranov saveznik, uglavnom zbog svoje blizine Izraelu. Dan nakon što je Hamas 7. oktobra 2023. godine napao Izrael, Hezbolah je otvorio drugi front na severu Izraela, što je preraslo u rat u Libanu.
„Izraelski napori da oslabe rukovodstvo organizacije i njenu vojnu infrastrukturu stvorili su situaciju u kojoj je iranska pomoć postala od ključnog značaja za oporavak“, kaže Kvilijam.
Primirje iz novembra 2024. godine propalo je početkom marta 2026, nakon što je Hezbolah napao Izrael dronovima i raketama posle izraelskog ubistva iranskog vođe Alija Hamneija, kome je Hezbolah takođe iskazao lojalnost. U mirovnim pregovorima između SAD i Teherana, front u Libanu od tada je postao jedno od ključnih pitanja.
„Učešće Hezbolaha uz Iran tokom nedavnog sukoba, zajedno sa insistiranjem Teherana da svaki sporazum o prekidu vatre obuhvati i Liban, pokazalo je koliko su te dve strane i dalje tesno povezane“, ukazuje Kvilijam.
Hamas u Gazi i paravojne grupe u Iraku
Kao posledica dugotrajne izraelske vojne kampanje u Gazi, pristup Teherana Gazi i Hamasu danas je ograničeniji, smatra Kvilijam.
„To ne treba tumačiti kao trajni pad značaja Irana, jer odnosi, mreže obuke i tehnička stručnost razvijani tokom više decenija nisu nestali“, kaže on za DW.
Prema njegovom mišljenju, veze Teherana sa Hamasom pokazuju da vojna saradnja može da opstane čak i kada politički uticaj privremeno oslabi.
U Iraku, oružane grupe povezane sa Teheranom moraju da usklađuju lokalne iračke interese sa svojim vezama sa Iranom, navodi Kvilijam. Iako im veća samostalnost u proizvodnji dronova daje više nezavisnih mogućnosti za projekciju moći i širenje uticaja, „izazov za Teheran sve više predstavlja koordinacija rastućeg broja sposobnih aktera čiji se interesi poklapaju samo delimično“, opaža Kvilijam.
Prema njegovom mišljenju, Iran i dalje zadržava uticaj kroz političke veze, obuku, razmenu obaveštajnih podataka i stratešku koordinaciju sa svim tim grupama.
„Ali uticaj nije isto što i kontrola“, kaže on za DW.
„Nova vrsta izazova“
Solsberi iz centra Century International slaže se da je Iran i dalje najmoćniji i najvažniji oslonac tih militantnih grupa, ali smatra da se odnos između Teherana i njegovih proksija pretvorio u odnos međusobne zavisnosti.
„Sposobnosti, podaci i strateške potrebe sada se kreću u više pravaca“, kaže on.
Da li sve to otežava protivnicima Irana da razbiju te mreže i smanje pretnju koju predstavlja njihovo ratovanje dronovima?
„Gledajući unapred, najznačajnija posledica širenja dronova unutar takozvane ’Osovine otpora’ moglo bi da bude stvaranje više centara stručnosti unutar sistema koji se nekada prvenstveno posmatrao kao mreža pod vođstvom Irana“, kaže Kvilijam za DW.
„To širu mrežu čini otpornijom, težom za narušavanje i potencijalno nepredvidljivijom.“