Dok iz EU uveravaju da će novi sistem ulaska ukinuti detaljne provere na granicama, pečatiranje pasoša i višesatno čekanje na šalterima, mnogi se pitaju šta stoji iza ove odluke
Ostalo je nešto duže od mesec dana do primene novog sistema registracije ulazaka u i izlazaka iz EU, a kako se vreme približava sve je više pitanja koja se nameću kada je reč o zaštiti podataka koje ćemo ostavljati na graničnim prelazima ili aerodromima.
Ulaz-izlaz sistem – EES („Exit Entry“) u Evropsku uniju stupiće na snagu 10. novembra za državljane oko 60 država, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana. Podrazumeva najpre prijavu pre svakog polaska na put u EU, putem onlajn formulara ili mobilne aplikacije tako što se unesu osnovni podaci – ime, prezime, datum rođenja, broj pasoša, vreme i mesto ulaska i vreme i mesto izlaska iz EU, i eventualne podatke o zabrani putovanja, učešću u ratovima i slično.
Da nema mesta panici u novom sistemu putovanja za RT Balkan tvrdi Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije i stručnjak za savremene IKT sisteme i informacionu sigurnost, koji kaže da se neke od najavljenih mera već decenijama primenjuju prilikom ulaska u SAD, arapske zemlje, države Dalekog istoka…
„Dve decenije se uzimaju biometrijski podaci i to je način na koji jedna država pokušava da reguliše ulazak u svoju zemlju, štiti se i ima pravo da postavi uslove pod kojim može da se uđe. Suštinski, ukoliko je to po zakonu, a u ovom slučaju jeste, jer se već sedam, osam godina usaglašavaju detalji u okviru EU, veoma se vodilo računa o zaštiti privatnosti svakog pojedinačnog putnika koji dolazi u EU, načini da njegovi podaci ne postanu javni, ne budu ukradeni i zloupotrebljeni“, ističe Živković.
Ključna promena
Drugi korak, posle prijave puta, do ulaska u EU je na samoj granici, gde se pokazuje pasoš a službenici vrše proveru podataka i, ukoliko je sve u redu, putnik može da uđe na teritoriju EU. Podaci ostaju u sistemu za naredna putovanja i više neće biti uzimani, već samo proveravani.
Prilikom prvog ulaska u EU od stupanja na snagu ovog sistema sledi ključna promena – skeniranje zenica oka i otisak četiri prsta desne ruke.
Za ovakve zahteve, ističe naš sagovornik, obezbeđene su super brze kamere visoke rezolucije u koje je dovoljno samo jednom da se pogleda, što može da zameni udaranje pečata carinika.
Zašto ponavljati proceduru sa biometrijskim podacima koju smo radili prilikom izrade pasoša u Srbiji, jer od 2008. putna dokumenti sadrže pomenute stavke?
Naš sagovornik tvrdi da ove mere nisu rasne prirode, niti ima dvostrukih aršina, već se uvodi standard za sve koji ulaze u EU, u cilju sprečavanja brojnih zloupotreba, pre svega ljudi koji se bave kriminalom, trafikingom, ili koji žele ilegalno da uđu u određeno zemlju.
„Iako se ti podaci čuvaju u Srbiji, evropski sistem nije bio podržan da očita, uporedi i potvrde te podatke, pa je sada osmišljeno da ih uzme i čuva u zaštićenim nacionalnim serverima o ulascima i izlascima. Nemoguće je napraviti tako efikasan centralizovan sistem da se sa jednog servera omogući kontrola protoka miliona ljudi koji svakodnevno ulaze i izlaze u EU“, podvlači naš sagovornik.