Nova studija sprovedena u bostonskoj bolnici Brigam i Žene pokazuje da osobe sa veoma neredovnim obrascima spavanja imaju 34 odsto veći rizik od dijabetesa u poređenju sa onima koji imaju stalan, redovan san, navodi Njujork post.
Kako neredovan san utiče na pojavu dijabetesa
„Naši rezultati ukazuju na važnost doslednih obrazaca spavanja kao strategije za smanjenje rizika od dijabetesa tipa 2“, izjavila je glavna autorka studije Sina Kianersi, istraživačica u odeljenju za mrežnu medicinu u Čeningu.
Dijabetes tipa 2 je među 10 vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu. Broj ljudi širom sveta sa hroničnom bolešću uskoro će se više nego udvostručiti – na 1,3 milijarde do 2050. godine, piše Miss7.
Za potrebe studije, više od 84.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu nosilo je akcelerometre – uređaje slične satovima koji prate kretanje – tokom sedam noći. Učesnici su u proseku imali 62 godine i na početku nisu imali dijabetes. Istraživači su pratili učesnike oko 7,5 godina, prateći njihov razvoj dijabetesa uglavnom putem medicinskih kartona. Otkrili su da ljudi čiji se san razlikovao od noći do noći za više od sat vremena imaju 34% povećan rizik od dijabetesa. Veza između neredovnog sna i dijabetesa bila je jača kod ljudi koji su duže spavali i imali manji genetski rizik za bolest. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Diabetes Care“. Loš san je odavno poznat kao glavni faktor rizika za dijabetes jer je san važan za kontrolu šećera u krvi, a visok šećer u krvi je znak dijabetesa.
Studija sprovedena u martu otkrila je da ljudi koji spavaju manje od šest sati dnevno imaju „značajno veći rizik“ od razvoja poremećaja u poređenju sa onima koji spavaju sedam do osam sati. Kianersijev tim je priznao neka ograničenja svoje studije, uključujući i to da su informacije o načinu života prikupljene do pet godina pre nego što su učesnici počeli da nose akcelerometre.
Takođe, sedmodnevna procena sna ne obuhvata dugoročne obrasce dremke. Pošto su dobrovoljci u studiji uglavnom bili stariji, zdravi i belci, istraživači planiraju da testiraju svoju teoriju kod mlađih ljudi i onih različitog rasnog porekla. „Naši nalazi imaju potencijal da poboljšaju prevenciju dijabetesa na više nivoa“, rekao je Kianersi. „Klinički, ovi nalazi bi mogli pomoći u boljoj nezi pacijenata i planovima lečenja. Smernice javnog zdravlja bi mogle da promovišu redovne obrasce spavanja. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se mehanizam u potpunosti razumeo i potvrdili rezultati u drugim populacijama“, objasnio je.