Evroposlanik i šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji Klemen Grošelj izjavio je danas da uprkos velikim rečima, da Srbija, Zapadni Balkan i Kosovo za Rusiju nisu prioritetno pitanje, te da su pravi saveznici građana Srbije Evropska unija, Slovenija, Hrvatska.
On je gostujući na N1 citirao predsednika Rusije Vladimira Putina koji je rekao da u međunarodnim odnosima nema prijatelja, već da su u pitanju samo interesi.
„Mislim da je to jasna poruka i srpsko rukovodstvo bi trebalo to da ima u vidu kad računa na podršku iz Rusije. Rusija će biti zainteresovana za svoje interese u Ukrajini i drugim regionima bivšeg Sovjetskog saveza. Bojim se, uprkos velikim rečima, da Srbija, Zapadni Balkan i Kosovo za Rusiju nisu prioritetno pitanje i da su pravi saveznici Srbije, možda ne toliko ovog režima, ali jesu građana Srbije – ljudi koji žive u Evropskoj uniji, Slovenci…Možda je Hrvatska veći prijatelj Srbije nego Rusija“, rekao je Grošelj.
Ocenio je kao zaprepašćujuće izjave koje su se juče iz Beograda čule na račun zvaničnika EU.
„Razumem da je u pitanju predizborna kampanja i da rade emocije, ali ono što smo čuli juče je jak šok izazvalo u regionu. Došlo je do vraćanja reči i postupaka iz prošlosti za koje smo se nadali da su stvari iz prošlosti“, rekao je Grošelj i dodao da ako je cilj bio pokušaj zastrašivanja, misli da sada nije povoljan trenutak za to.
Upitan da li misli na poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića opoziciji u kojoj im je rekao da na čelo liste postave „Rota, Šidera, Šenaha“, Grošelj je odgovorio da misli na poruke koje su stigle juče, ali i poslednjih nekoliko nedelja i meseci iz Srbije, a koje „u Briselu i Vašingtonu dižu nivo zabrinutosti šta se dešava u Srbiji“.
On je istakao da ne treba uzimati u obzir kratkoročne spekulacije oko moguće promene politike EU posle izbora za Evropski parlament.
Dodao je da, ako se gledaju i države EU pojedinačno, i ako dođe do promene vlasti u Nemačkoj, na primer, nemačka politika prema Zapadnom Balkanu se neće menjati.
Dalje je istakao da je kalkulacija srpskih vlasti da se izbori u Beogradu održe što pre jer očekuju da će se stvari promeniti sa novim EP koji će biti više krajnje desne orjentacije i da će to promeniti odnos prema Srbiji, ali Grošelj ponavlja da se to neće dogoditi.
Grošelj, koji je bio u prethodnom izbornom procesu šef posmatračke misije EP, kaže da dosta iznenađuje odnos srpskih vlasti prema EP i EU generalno gledano.
Na osnovu poruka koje stižu iz Beograda čovek dobija utisak da Srbija ne želi da uđe u EU i da je važnije za srpske vlasti da se održe na vlasti nego da spovode bazične reforme u samoj Srbiji, ocenjuje Grošelj.
On je naglasio da ono što je EP učinio rezolucijom o izborima u Srbiji je da je poslao jaku političku poruku kako vidi stvari u Srbiji i sada su na potezu EK i svakako Savet EU, koji je odgovaran za spoljnu politku.
„Očekujem da će EK da predloži i neke mere o stanju domokratije u Srbiji“, navodi.
Izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji u sebi ima rečenicu „nefer uslovi“ (unfair conditions) i tu rečenicu, kaže, nije video ni u jednom izveštaju ODIHR-a za bilo koju drugu evropsku zemlju.
On naglašava da je u pitanju „dosta jak izveštaj“ i da je to iznenadilo EK.