Lepa Brena, Halid i kik boks
Smešno je kad vidim da se za neke stvari krive pevači, plesači i zabavljači. Uticaj estrade na naš život je otprilike kao uticaj minstrela na život kmeta Smrde samo što minstreli nisu imali Jutjub. Oni, naši minstreli, zapravo su posledica, ne uzrok.
Ispade tuzlakinja Fahreta više, nego sve spletke saveznika i prijatelja i sve pohlepe naših karijerista. I nije im problem, što je od Lepe, posle kraha socijalizma, Brena postala bogata biznismenka, nego je bruka što je pevala da je Jugoslovenka. Greh neoprostiv u očima tzv. nacionalista. Inače su je devedesetih optuživali “s druge strane” i da se slikala u srpskoj uniformi, da je promenila veru udajom za S. Ž. i slične priče. U vreme raspada Jugoslavije svi smo bili malo neuračunljivi a mi klinci smo pričali takve koještarije da je sad i bruka setiti se. Smešno je međutim kad se tzv. ozbiljni intelektualci bave lakom zabavom i temama tabloida.
Brenu smo, dok je bila Lepa, voleli. Bila je lepa, radosna, živa. Naravno, to nije “Va, pensiero” pa ni “Odiseja”, ali ko nam je nudio tada operu u mase, rat neznanju i mlade varioce na naslovnim stranama?
Metalac je odavno značilo ne radnika, nego kosijanera u tesnim farmerkama, a mesto Korčagina na nas se kezio Tom Kruz iz one letačke šećerne vodice u kojoj je jedino muzika nečem valjala.
Dakle, kad se Madona gica na sceni, to je kul, to je trendi, a kad Brena trči po atletskoj stazi na štiklama od 10cm onda je to seljana. A kod čuvara seksualnog morala… pa možda njima fali malo tog istog nemorala u sopstvenom životu.
I tako se na zidu kezi Maverik, a u fioci su kasete Šemse i Halida, jer je blam. Serija Dinastija u punom zamahu, trans i balavljenje na “kako žive bogati”, vicevi o glupom Rusu koji jede kartonski podmetač, bajke o privrednim čudima i klinici Švarcvald. Vlak u snijegu se davno zaglavio.
A ja sam dotle crtala Korčagina u zatvoru s onom curom, ali to tek nisam smela nikom da pokažem. To nije bio blam, to je bilo apsolutno nerazumevanje. U mom razredu već 1987. marksizam niko nije hteo da uči. Nije hteo! I ništa. Korčagin i moja baka sa diplomom političke ekonomije objasnili su mi Karlovu surovu, oštru matematiku za odličnu zaključnu.
Onda su Brena i Boba prodavali VHS sa svoje svadbe a dnevne novine počele da pišu o seksu. Na te ve je išao Oficir s ružom. Tata je rekao da je bolji kik boks. Sutradan je pričao kako je kao đak gledao u bioskopu Mladu Gardu. Makarenko bi mu zavideo.
Onda je počelo drž-ne daj i šugava vremena iz kojih se najradije sećam naših pasa i kafe na mangalu. Sve ostalo je postalo bezvezno. Ni Bajaga nije više bio zanimljiv, ni Bora Čorba, svi su se dali u politiku, a politika počela da liči na estradu.
I da se priča o nebitnom, da se ne bi pričalo o bitnom.
Bio si u pravu, tata. Bolji je kik boks, a Fadejev je naš. A Brenu smo svi voleli. Sistem je šund, ne pevači. I mnoga velja gospoda su šund.
Ne, nisu, oni su kontrakultura, reakcija i strani elementi.
Od sve muzike ispadoše najbolji Rokeri s Moravu.