Ako bismo koristili podelu Bate Stojkovića, iz filma “Balkanska pravila”, u kojoj je “svet oštro podeljen na dva sveta, na budale i na one koji trpe”, srpsku opoziciju možemo svrstati u kategorije saradnika i dezorijentisanih
Piše: Prvoslav Sladić
Grupa saradnika je najveća!
Ona je podeljena na više podrgrupa. U najvažniju, podgrupu, spada ona gde se nalaze lideri (“opozicije”) koji znaju, što mi je predočeno od strane visokog funkcionera jedne zapadne službe, da nikada (ponovo) neće biti na vlasti. Njima je, davnih dana, dozvoljeno da obavljaju funkciju lidera, ali bez javnih funkcija – izvršnih. Uprkos tome što znaju za jednu takvu “zabranu”, predstavnici bivšeg režima, kako ih nazivaju, Tadić, Jeremić, Đilas, Šutanovac, Aleksić, Lutovci i drugi, nastavljaju da lažno gaje nadu kako će promeniti režim Aleksandra Vučića, čime nastavljaju da traće vreme jednog naroda….
Sledeća podgrupa je neznatno manja, i u nju se ubrajaju razni “liderčići” (ovo im tepam jer su manje od lidera, a više od nosača štanda).
Liderčići služe da pomažu liderima u održavanju rezima na vlasti, to su uglavnom ljudi povezani sa SNS funkcionerima, kao što su razni Stankovići,Tepići, Ćute, lokalni funkcioneri i slični, ili povezani sa domaćim službama, poput Parandilovica, Jovanovića (što voli i Francusku i Srbiju, pa se stalno dokazuje i sebi i drugima), Manojlovića (sa kojima upravlja Marko Parezanovic), ili stranim agenturama (Grbovići i drugi anonimusi). Agentaše lako možete otkriti, jer se uglavnom pale na dugme, na Brdu ali i vani.
Ilustracija
I prva i druga grupa uspešno koriste svoje angažovanje za ispunjenjem vlastitih potreba.
Ovo nisu ’90. godine, pa da su životno ugroženi. Čak šta više, režimu, od SNSa na lokalu do ovih u vrhu, jeftinije je da daju novac svima njima nego da ih na drugi način primoravaju – mislim na fizički silu.
Važan element, pored finansijske koristi, spada i psihološko-medijska namirenost lidera i liderčića. Znatan broj njih iz raznih psiholoških i drugih potreba, oseća veliko uzbuđenje kada su tema režimskih i drugih medija. Postoje osobe koje režim može da kupi naslovnim stranama, pa im za to nije potreban novac. Za one “malo teže” dovoljno je da ih pominje ili pak prozove preko posrednika….
Ugovorene tuče su jedan od primera takvih aktivnosti.
Sledeća grupa je dosta pozamašna i u nju spadaju svi drugi “korisni idioti”. To su ljudi koji lete kao muve bez glave i pomažu režimu bez da su toga i svesni. Uglavnom i nisu.
Postoji deo opozicije koji je bolji, ali je manjinski. Njih, pravoverne, iskrene borce protiv režima, takođe možemo podeliti u dve podgrupe.
Oni koji razumeju situaciju i oni koji lete kao muve bez glave. Letači kao muve se mogu podeliti na umerene ali srčane, i radikalne – takođe srčane.
Međutim, bitna razlika, pored ove da su jedni gelender uz pomoć kojeg se “stari režim” uspinje na poslednji sprat, leži i u tome da su jedni ujedinjeni, dok su drugi, pravoverni, razjedinjeni – posebno oni koji razumeju situaciju.
Pogrešno je misliti da režim koordinira ovima koji su na njegovoj strani, to nije tačno. Njihove uloge, duboko verujem, nisu podeljenje međusobno, ali se kao životinje u teranju, na poseban način osećaju. Svako iz svog ugla gleda zajednički interes. A u politici je važno da traješ, to je njihova, doduše ukradena, parola.
Režim ima dva zadatka: održavati ove što znaju da nikad ništa neće biti u političkom životu, kao i držati razjedinjenost, hraniti paranoju, sujete i razlike, ovih malobrojnih što nešto razumeju.
Dokle god bude tako, a sa Vučicem je izvesno da će biti, jer on je posvećen politickom poslu, za razliku od drugih koji se do 12h napijaju kafom ili alkoholom, zavisno ko šta preferira.
Nekada se trka vodila sa jednim konjem, a danas imamo čitavu ergelu.
