U Srbiji ne jenjavaju, već se, naprotiv, rasplamsavaju masovni protesti protiv projekta rudarstva litijuma u zemlji. Prošli put narod je uspeo da zamrzne projekat, ali su se vlasti, s upornošću vrednom bolje primene, njemu ponovo vratile, piše RuSerbia.com.
Koliko je Srbima važno da se suprotstave zapadnim transnacionalnim korporacijama i kakva bi tu mogla biti uloga Rusije, govori glavni i odgovorni urednik RuSerbia.com Vladimir Basenkov.
Poslednjih nedelja najbitnija tema u srpskom društvu postalo je pitanje iskopavanja litijuma od britansko-australijske kompanije Rio Tinto u okolini reke Jadar. Transnacionalna korporacija je bacila oko na region još početkom 2000-ih, pre dve godine bezuspešno je pokušala da „uđe” u zemlju, a danas je ponovo, uz (isprva) punu podršku vlade, planirala da otvori rudnik u zapadnoj Srbiji. Međutim, narodno nezadovoljstvo primoralo je vlasti da ustuknu: predsednik je obećao referendum, premijer izjavio da se bez sveobuhvatne ekspertize rudnik neće otvoriti, a predsednica Skupštine obećala da će obrazovati poslaničku radnu grupu. U nizu gradova u Srbiji od početka avgusta se održavaju protesti, na kojima se okuplja više hiljada ljudi. Kako kažu protivnici projekta, za njih je nastupio trenutak posle koga će ili pobediti ili nestati kao narod.
Mogućnost da Rio Tinto kopa litijum u Srbiji, za šta se tako aktivno zalažu i zemlje EU, predstavlja egzistencijalnu „crvenu liniju”, iza koje simbolično i praktično počinje novi život zemlje. Zapadne sile, korak po korak, kroz slamanje volje srpskog naroda, zauzimaju sve sigurnije pozicije u odnosu na svoju koloniju (kakvom one vide i Srbiju i čitav „srpski svet“). Kao jarki primer takve ekspanzije, ali možda ne i razumljiv svakoj postmodernoj osobi lišenoj čistog razuma i dostojanstva, vredi navesti priču o prodaji ruševina Generalštaba zemlje. Tihi simbol NATO agresije, 25 godina kasnije… žele prodati američkom biznismenu za izgradnju raskošnog hotela na njegovom mestu, s malim spomen-obeležjem u znak sećanja na bombardovanje. Da li vredi objašnjavati kakav udarac ovaj događaj, između mnogih drugih, zadaje nacionalnoj energiji?
U međuvremenu, pitanje rudarstva litijuma otvara načelnu raspravu o budućem životu naroda u zemlji.
U zapadnoj Srbiji, u blizini Jadra, usredotočena je trećina vodnih resursa zemlje. U ovom je kraju odlično razvijena poljoprivreda i meštani se na nedostatak posla ne žale. Rio Tinto za sobom u rudnicima širom sveta ostavlja uništenu ekologiju i reke krvave kao u Starom zavetu. Posle razvijanja takve industrije na tom području će vekovima život biti nemoguć. Srbima je već dosta što su prognani iz Krajine, Bosne i Hercegovine, s Kosova. Sad im se pojavljuju nezavidni izgledi da napuste zemlje svoje nacionalne države, ali iz sasvim drugog razloga. Neki stručnjaci kažu da rudarenje litijuma neće pogoditi samo ekologiju zapada zemlje, ugroženi će biti i Sava, i Dunav, i druga područja, jer su reke međusobno povezane. Poneko se priseća proročkih reči Dragoša Kalajića, koji je govorio da je zadatak Zapada da ovu teritoriju očisti od ljudi postavljanjem vojnih baza. U kontekstu zbivanja u Ukrajini, reči počivšeg srpskog filozofa zvuče prilično uverljivo.
Kolektivni Zapad će pokušati da pretvori Srbiju u pustinju bez ljudi iz koje će moći crpsti resurse (uključujući i ljudske), kontrolisati logističke tokove (pošto je Balkan značajan put koji povezuje Evropu sa Azijom i Afrikom) i, naravno, neće propustiti priliku da ovde razmesti vojne baze NATO-a, dabome, u svrhu ucena, a možda i udara po ruskoj teritoriji. U tom kontekstu, nije sasvim jasno zbog čega je niz ruskih specijalizovanih medija, koji „duboko“ osvetljavaju srpske prilike, poslednjih nedelja iznenada zaćutao i uzeo da piše o svemu drugom, samo ne o temi koja potresa srpsko (do srži prorusko) društvo.
Stotine stručnjaka svakodnevno se izjašnjava po datom pitanju, desetine njih istupa na mitinzima, a hiljade običnih građana izlazi na ulice svojih gradova da se izjasne s odlučnim „ne!“ politici faktičke prodaje budućnosti svog naroda transnacionalnim korporacijama i, šire, kolektivnom Zapadu.
Kada je u žiži Srbija, valja razumeti da i pored niza događaja u poslednjih 30, pa i 100 godina, ovaj narod ostaje najrusofilniji u pravom smislu te reči, sa čim se lično možete sresti na ulicama srpskih gradova, u opštenju, poslovnim pitanjima i javnim izjavama političara. „Bog na nebu, Rusija na zemlji“ – glasi srpska uzrečica. Ovde ljudi još uvek iskreno veruju i nadaju se da ih Rusi neće ostaviti i da će im pomoći, pogotovo u situaciji kad ih je problem priterao uza zid, i nade više zaista nemaju ni na koga, osim u Boga i Rusiju.
Srbi se nadaju da će se na njihov glavni bol ovog istorijskog trenutka odazvati jaki brat ustima svojih vesnika istine iz medija. Nada umire poslednja.
Mi smo već doživeli ozbiljan istorijski poraz u Ukrajini, koju je Zapad, kroz sistem uzastopnih koraka, uspeo, doduše delimično, da otrgne od Rusije i gurne u oružani sukob. Ne bismo želeli da se tako nešto desi u bratskoj Srbiji, čemu svetski hegemon aktivno doprinosi.
U svojstvu epiloga
Samo suve brojke iz brošure Rio Tinta.
Za proizvodnju 60.000 tona litijuma godišnje, rudnik koji radi 365 dana/24 časa bi koristio
mesečno:
110-220 tona eksploziva dok ne očisti put do nalazišta litijuma
Godišnje tokom narednih 60 godina:
1. 1300 TONA emulzionog eksploziva.
2. 300.000 TONA borne kiseline.
3. 320.000 TONA sumporne kiseline 94%
4. 1500 TONA Natrijum-hidroksid 45%
5. 1900 TONA hlorovodonične kiseline.
6. 110.000 TONA kalcijumove sode.
7. 60.000 TONA živog kreča.
8. 80.000 TONA cementa.
9. 5000 TONA cementa za podlogu rudnika.
10. Agregat 600.000 tona za pumpanje paste.
11. 26.000 TONA natrijum-sulfata.
12. 1.400.000 (1,4 miliona) TONA otpada godišnje.
UKUPNO preko 60 godina koristiće se sledeće:
1. 78.000 TONA eksploziva
2. 18.000.000 (18 miliona) TONA borne kiseline.
3. 19.200.000 (19,2 miliona) TONA sumporne kiseline.
4. 90.000 TONA natrijum-hidroksida.
5. 114.000 TONA hlorovodonične kiseline.
6. 6,6000,000 (6,6 miliona) TONA kalcijum-oksida.
7. 3.600.000 (3,6 miliona) TONA živog kreča.
8. 4.800.000 (4,8 miliona) TONA za cement.
9. 300.000 TONA cementa za podlogu rudnika.
10. 36.000.000 (36 miliona) TONA po agregatu za pumpanje paste
11. 1.560.000 (1,56 miliona) TONA natrijum-sulfata.
12. 84.000.000 (84 MILIONA) TONA otpada
Teritorijalnim planom Srbije predviđeno je otvaranje novih rudnika širom Srbije do 2035. godine. Detaljnije možete pogledati OVDE
