Iako ocrnjen, pre svega zbog afere Votergejt, 37. predsednik SAD ostavio je značajan trag u istoriji Amerike i perioda Hladnog rata
Na današnji dan pre pola veka nekadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Ričard Nikson podneo je ostavku – mandat mu je trajao od januara 1969. do avgusta 1974, a bio je to jedinstven momenat u istoriji SAD koji je usledio nakon afere Votergejt, ali i niza drugih okolnosti.
Svetskoj, a pre svega javnosti SAD, predsednik Nikson je tada predstavljen kao ličnost problematičnog morala čiji je opoziv neizbežan.
Posebnu ulogu tokom afere Votergejt odigrali su mediji, dvojica novinara „Vašington posta“ Bob Vudvord i Karl Bernstin, koji su potom proglašeni za oličenje istraživačkog novinarstva.
Međutim, iako ocrnjen, 37. predsednik SAD ostavio je značajan trag u istoriji Amerike i perioda Hladnog rata – njegovo vreme je bilo doba novih globalnih prestrojavanja, približavanja SAD i Kine, doba detanta, izvesnog popuštanja zategnutosti s Moskvom.
Takođe, Nikson je bio odlučan da okonča učešće SAD u ratu u Vijetnamu, ali je svega nekoliko meseci pre nego što je predložio američko povlačenje iz te zemlje, maja 1969, odobrio tepih bombardovanja Laosa i Kambodže.
U unutrašnjoj politici doprineo je popuštanju rasnih zategnutosti u SAD.
Prvi je pokrenuo ozbiljnu ekološku politiku, ali i sistematsku borbu protiv narkotika. Za njegovu vladu vezani su i uspesi SAD u svemirskom programu, kao sletanje Apola 11 na Mesec, što je ličilo na pobedu Vašingtona u tom nadmetanju.
Uspešno je štitio interese Zapada u Latinskoj Americi, kako su ih videle SAD, recimo u Čileu. Upamćen je i po ekonomskim merama koje su promenile svet finansija.
Drugi predsednički mandat, 1972. godine, osvojio je velikom razlikom u glasovima – bila je to jedna od izrazitijih pobeda u nadmetanju za predsednika u istoriji SAD.
Politički angažman počeo je u Predstavničkom domu SAD 1946, te u Senatu 1950, kada stiče reputaciju oštrog antikomuniste. Na poziciji potpredsednika SAD bio je od 1953. do 1961. u vreme Dvajta Ajzenhauera. Prvo učešće na predsedničkim izborima prošlo je neslavno, pobedio ga je Džon Kenedi.
Čitav svet bio je iznenađen kada su SAD normalizovale odnose s komunističkim vlastima u Pekingu. Bio je to plod diplomatske veštine Henrija Kisindžera. Službena poseta Ričarda Niksona Kini februara 1972. ostavila je veliki utisak.
Kakav se prelom dogodio posebno je bilo vidno u Moskvi. Posledica će biti Ugovor o antibalističkim projektilima, odnosno njihovom ograničenju sa Sovjetskim Savezom, maja te godine.