O jajima i skupštinskim igrama
Počelo je sa pšenicom i gladijatorskim borbama u vreme rimskog pesnika Juvenala, a završava se jajima i „skupštinskim nadmetanjima“!
Ali, da vidimo kako je sve počelo… Bilo bi previše da se vraćamo u 2012. godinu, međutim trebalo bi da se vratimo u 2020. godinu. Opozicija je, posle masovnih protesta 1 od 5 miliona (mada tu ima dosta problematičnih stvari) i raznih afera, odlučila da bude principijelna i dostojanstvena – BOJKOTOVALA JE IZBORE!
Isto veče nakon odluke opozicije da ne izađe na pomenute „izbore“ 2020. godine, Aleksandar Vučić je saopštio da će naredni „izbori“ biti već za godinu i po dana, što je bila potvrda uspešnosti bojkota. Ono što se može nazvati „liderima opozicije“ izdržalo je svega mesec dana, da bi već u julu iste godine saopštili da će, apriori, izaći na naredne izbore. Takvu odluku nisu promenili ni nakon novih afera, od Jovanjice do Belivuka, iako su imali sve moralne i političke argumente na svojoj strani posle serije skandala. Ne, nisu održali kurs kao 2020. godine, već su podlegli pritiscima spolja i iznutra. Malo Palmer, malo…
Imali su oni takve dileme, što je poznato, i na tim gore pomenutim izborima, ali su ostali postojani. Izašavši na „izbore“ 2022. godine, dali su legitimitet i legalitet svim skandalima, aferama i događajima koji su prethodili i proizašli nakon toga. Poverovali su u priče da će pobediti na „izborima“ u Beogradu, što je svima koji poznaju prilike bilo jasno da se neće desiti, i poleteli kao mladi… Hoće som na bućku jednom, ali dva puta…
Kada su shvatili da nema ništa od pobede, i da će novi izbori biti kada Vučić to bude želeo, što se kasnije i dogodilo, rešili su da se užive u svoju ulogu, i to u drugi deo latinske poslovice „panem et circenses” – „hleba i igara“.
Pogazivši svoje principe, izgubivši tako i (kakvo-takvo) poštovanje od njihovog protivnika, naroda i voljenih im stranaca, uživeli su se u skupštinske igre. Postali su dvorske lude koje služe da uvesele vlastodršca i narod. Ono što Toma Mona ne može da nahrani jajima, to Ćuta, Aleksić, Parandilovic (koji je do juče bio u SNSu), Lazović i drugi nahrane „smehom“.
Vlast je dobila legitimitet i legalitet da sprovodi sve što joj je volja, a što nije sprovodila od 2020. do 2022. godine jer je želela da sa drugima podeli odgovornost. Opozicija je dobila „mrvice od Ivice i Marice“, u vidu finansijskih sredstava iz budžeta, koje su ostale za njima, kao i medijsku vidljivost. Ima i onih koji se hrane time što vide sebe u medijima, a vlast to uspešno neguje.
Gotovo godinu i po dana smo slušali kako opozicija „razbija, razbesnjuje, izaziva pravu lavinu komentara“ i tome slično, kao i da zamalo nije došlo do fizičkog sukoba, poniženja, ali i pretnji vladajućih poslanika opozicionim. Za to vreme, opozicioni prvaci uveravali su nas da će njihov nastup podići vidljivost opozicije do neslućenih visina, da će narod biti upoznat sa svim aferama i drugim delom spiska lepih želja. A plod njihovog skupštinskog aktivizma trebalo je da se vidi na prvim sledećim izborima, barem su nas tako uveravali (zaboravljajući da oni nisu prvi poslanice opozicije u Skupstini, da su tu sedeli i mnogo bolji od njih, pa je efekat bio minoran).
Naravno, do toga nije došlo! Jedan od razloga je to što se skupštinska zasedanja slabo prate, što je posledica permanentne kampanje koju su vodili razni režimi, osim u domenu kratkih video-snimaka na mrežama i portalima. Drugi razlog je taj što režim kontroliše ceo „izborni proces“ od samog početka do kraja, a ludorije opozicije nisu bile dovoljne. Mora se priznati da su bili blizu “pobede” u Beogradu, ali im je i ona izmakla iz ruku.
Sve nakon toga je dobro poznato i tužno. Nikada do ovoga ne bi došlo da su imali dignitet i snagu da ostanu u bojkotu izbora i 2022. godine, što bi rezultiralo boljim izbornim uslovima i tehničkom vladom. Umesto toga, izabrali su da budu lude u Skupštini Srbije, dok ministri dele jaja gladnoj raji.
Odavno su lideri opozicije ostali bez ona dva pomenuta jajeta, a isto sleduje i raji…