Za nedelju dana dve činjenice su sahranile svaku perspektivu „evropske integracije“ Balkana – Skupština Srbije dala je zeleno svetlo rudarstvu litijuma, Albanija je dočekala prve „delokalizovane“ tražioce azila iz Italije, a Evropska unija nema nameru da „integriše“ rudarsku koloniju ili zonu za zadržavanje neželjenih migranata, ocenio je francuski portal Kurije de Balkan.
Srpski parlament je 10. oktobra dao zeleno svetlo eksploataciji litijuma odbacujući argumente ekologa i opozicije. Litijum je, kao i drugi minerali, neophodan za globalnu ekonomiju. Cena litijuma je privremeno pala, jer je tržište električnih automobila daleko od obećanja, ali je ovaj mineral neophodan za mnoge druge primene, posebno u vazduhoplovstvu i vojnim oblastima.
„Zavaravajuća formula ‘zelene tranzicije’ sastoji se od želje da se čovečanstvo preseli sa fosilnih goriva, opljačkanih tokom prva dva veka ‘industrijske revolucije’, na izvlačenja ruda. Zna se da će posledice sve intenzivnije potrage za mineralima imati još ozbiljnije i razornije posledice od eksploatacije uglja i nafte“, ocenio je portal.
Ne samo da ne postoje „čisti“ rudnici, već su sve „prljaviji“ i destruktivniji, jer koncentracija traženih ruda slabi, što zahteva veća gradilišta. Ležište Jadar, u zapadnoj Srbiji, svakako ima interesantnu stopu koncentracije, ali su ukupne rezerve zemlje svakako manje značajne od onih u Nemačkoj, pa čak i Francuskoj, dodao je Kurije de Balkan.
„Međutim, moguća eksploatacija litijuma nailazi na snažan otpor u ove dve zemlje (Nemačkoj i Francuskoj). Zbog toga je potrebno razvijati njegovo izvlačenje u zemljama u kojima će nailaziti na manje protivljenja, a periferija Evropske unije gde je Zapadni Balkan ispunjava sve potrebne uslove“, naveo je list.
S jedne strane, Balkan je blizu centara evropske privrede – to su jasno rekli nemački proizvođači automobila kada su prošlog jula pratili nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd. Od tada su „lideri tih zemalja, počev od srpskog autokrate (Aleksandra) Vučića, ‘vezani’ obećanjem o evropskim integracijama“.
To je u stvari obećanje koje samo obavezuje one koji u to veruju, ili se pretvaraju da veruju u to, počev od balkanskih lidera koji godinama, pa i decenijama svom javnom mnjenju ponavljaju da su spremni za „slavni“ ulazak u EU. Stoga ne mogu da rizikuju da uđu u sukob sa Unijom.
Evropski lideri nemaju iluzija o moralnoj i političkoj korumpiranosti ovih balkanskih lidera, „ali mogu samo da se raduju, jer im to daje toliku kontrolu nad njima“. Vučiću i ostalima preostaje samo da tvrde da bi uništenje čitavih regiona Srbije bio „još jedan korak“ ka svetloj evropskoj budućnosti, ocenio je Kurije de Balkan.
Međutim, pretvaranje Srbije u rudarsku koloniju Evrope nespojivo sa bilo kojom evropskom perspektivom zemlje. Ukoliko bi Srbi ušli u Uniju u narednim godinama, zaista bi mogli da se suprotstave uništenju svoje zemlje, dodao je list.
Isto važi i za doček prognanika koje Evropa ne želi. Albanija je 16. oktobra dočekala prve migrante iz Italije.
„Sporazum sklopljen godinu dana ranije između autoritarnog i korumpiranog albanskog premijera Edija Rame i njegove neofašističke italijanske koleginice Đorđe Meloni prvobitno su kritikovale druge države članice Unije, koje su ga na kraju najviše podržale“, piše francuski list.
„Edi Rama, čije su veze sa organizovanim kriminalom i mrežama za krijumčarenje droge previše vidljive, ima potrebu da bude od koristi svom velikom susedu, ponavljajući da će Italija uvek moći da računa na Albaniju. A Rim računa na Tiranu kao što se računa na slugu za kojeg zna sve loše što je učinio. Niko ne može svoje sluge, stanovnike potčinjenog prostora, čuvare zone ispadanja, smatrati jednakima“, smatra Kurije de Balkan.
Nema govora da Albanija ulaskom u EU bude jednaka sa Italijom. Tirana je dan pre dolaska prvih migranata otvorila svoje prvo poglavlje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, što bi trebalo posmatrati kao „ciničnu farsu“.
Treba da se nastavi „spektakl“ integracije – manje za građane Balkana koje ova igra više ne zavarava, a više za zemlje članice EU koje i dalje zadržavaju iluziju da žive u privilegovanim, demokratskih i prosperitetnih društvima, što predstavljala zavidan model društva u celom svetu.
Građani Balkana više nemaju iluzije i to je glavni razlog što su masovno otišli u zemlje EU ali i u Kanadu, Kinu, SAD, Novi Zeland ili bogate zalivske države.
Srbija je za deset godina izgubila 500.000 stanovnika, najmanja Albanija isto toliko za 20 godina, ali to ne smeta ni liderima ovih zemalja ni njihovim evropskim mentorima, naprotiv. Ni rudnici litijuma ni migrantski kampovi ne zahtevaju veliku radnu snagu i retko naseljen Balkan će biti lakše kontrolisati, dodao je list.