Da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom četvorodnevne posete Kini razgovarati o nabavci oružja nije najavljeno, ali pre dva meseca regionalna javnost je bila šokirana kada je Srbija nabavila od Kine hipersonične rakete sa dometom od 400 kilometara. Vojni komentator Aleksandar Radić kaže da bi dobra kupovina bila ona koja je uklopljena u dugoročni i održivi spoljnopolitički projekat, ali da aktuelna vlast vodi ad hoc politiku, te da ne postoji strategijsko promišljanje.
Radić je u gostovanju u programu N1 televizije rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nabavlja oružje od Kine.
”Ako gledamo istorijski kontekst, nekada je Albanija u vreme vladavine Envera Hodže masovno proizvodila bunkere i nabavljala kinesko oružje. Nezavisno od spoljnopolitičkih partnera, Srbija pod aktuelnim vlastima nekako počinje da podseća na tu ‘autističnu’ Albaniju. Stvara se slika o tome da svi nama rade u glavi, da svi koncentrišu trupe i spremaju se za napad, za rat, da mi treba da budemo spremni za odbranu”, navodi on, prenosi N1.
Dodaje da rizici postoje i da ne živimo u bezbednom svetu, ali da su se nabavke naoružanja do sada pokazale kao instrument koji aktuelna vlast koristi da bi stekla posebne pozicije na mestima gde im je stalo do političke podrške.
“To se plaća, jer Srbija nije deo nijednog konkretnog saveza, sa svojim resursima ne može da se nametne. Jasno, da se otvora pitanje – šta to sad može srpska vlast da ponudi, odnosno direktno predsednik Vučić, kada sedne negde za sto sa nekim velikim igračima? Pa, kupite oružje. Zato što je to državni posao. Zatim, zato što šta god da se nalazi u senci takve nabavke, mi o tome ne možemo da znamo ništa, jer je sve to poverljivo. Čak i kad možete da iskopate za neke civilne ugovore, poneki podatak i to dosta dobro kriju. Vojska je vojska, sve je tajna, i onda morate da verujete na reč da su neki potezi dobri za Srbiju, da su promišljeni, planirani. Naravno, na reč ljudi koji, nažalost, toliko su puta do sad otvoreno dezinformisali javnost da zaista biste trebali da budete jako naivni da biste sada verovali bilo šta što kažu”, objašnjava on.
Ističe da je očigledno da je predsednik Vučić u neprilici, zbog potpune podele društva koju je stvorio, traži strane saveznike, te da kupovina naoružanja i vojne opreme, kao i vojne vežbe koje se održavaju pokazuju da se vodi ad hoc politika i da ne postoji strategijsko promišljanje.
“Danas želite da uputite NATO pozitivnu poruku i onda ćete održati vežbu sa NATO-om kakvu nikad do sad niko nije imao, gde zapravo poručujete da smo mi tu – ‘računajte kao da smo deo saveza, ali znate kako ovaj naš narod ne voli taj savez, nećemo o tome da otvoreno govorimo’. Onda naredni dan ode delegacija u Kinu i recimo otvorimo temu šta ćemo još kupiti od kineskih složenih borbenih sistema strategijskog značaja. Ne sporeći taktičko-tehničke karakteristike nekih sredstava, ne sporeći ni cene, ne sporeći ništa, mi samo možemo da pričamo o tome šta predstavlja konzistentnost spoljne politike”, kaže on.
Mišljenja je da postoji mnogo razloga da se, kada ova vlast ode sa scene, preispita svako ko je sudelovao u tim postupcima, od onih koji su pregovarali do onih koji su im pripremali papire, kako bi se videlo šta se tu zapravo dešavalo i na koji način su pravljeni neki ugovori.
“Srbija, za početak, ima jako zatvoren sistem odlučivanja. Mi smo jedina zemlja Evrope koja ne objavljuje dokumente koji pokazuju osnovne postavke dugoročnog plana razvoja sistema odbrane. Jednako kao što je politika ad hoc, tako su ugovori ad hoc. Oni se pojavljuju niotkuda i onda se predstavljaju kao najveće dostignuće”, kaže Radić.
Ističe da je, kada je reč o strateški važnim sistemima, dobra kupovina ona koja je uklopljena u dugoročni i održivi spoljnopolitički projekat.
“Oružje je prvo tema politike, ekonomije, a manje-više sva savremena sredstva mogu da zadovolje taktičko-tehničke zahteve. To je pitanje mesta gde se nalazi Srbija. Prilično neobično izgleda da tražite svoje mesto u Evropskoj uniji ili bar pričate o tome, a da sarađujete s Kinom, da time provocirate Evropsku uniju. Kina nije srećna, opet, zbog nekih vaših poteza. Nemoguće je voditi politiku ne ulazeći u analizu šta bi bilo opravdano za nas. Recimo, Izrael je potpuno ad hoc rešenje. Sa Izraelom bilo je trgovina, ali one su bile malog obima, tu i tamo neki elektronski sistem, neki uzorci, i onda odjednom se ušlo u poslove koji se mere milijardama dolara. Zašto? Zato što je tako zatrebalo u datom momentu da se učini. Interesantno je da se, recimo, insistiralo na strateškom povezivanju sa Izraelom i SAD, ali ne kupuje se naoružanje iz te zemlje, iako je ona jedan od vodećih proizvođača. Hajde da budem malo zloban – možda zato što kada prođete proceduru odobravanja nabavki, oni objave dokumente o tome šta kupujete, koliko i po kojoj ceni. I to izgleda dosta nezgodno”, objašnjava vojni komentator Aleksandar Radić.