Da li upotreba ekrana i „truljenje mozga“ zaista iscrpljuje našu sposobnost da se fokusiramo i smanjuje naš IQ? Naučnici koji su analizirali podatke donose svoj sud.
Truljenje mozga je izabrano za reč godine, ali da li je to zaista pravi opis naše stvarnosti?
Endrju Przibilski, profesor ljudskog ponašanja i tehnologije na Univerzitetu u Oksfordu, vrlo je zauzet. Do podneva je već prisustvovao sastancima putem Skajpa, preko četa, a i obavio je FaceTime razgovor. Čini se da se besprekorno prebacuje između različitih platformi, bez ikakvih znakova mentalnog umora, piše Gardijan.
„Ne verujem da postoji neka sila u tehnologiji koja je štetnija od same lepote života“, kaže on.
Truljenje mozga
Przibilski bi trebalo da zna: on proučava uticaj tehnologije na kognitivne funkcije. Ipak, kontinuirani tok knjiga, podkasta, članaka i studija nateraće vas da pomislite da digitalni život lobotomira sve nas do te mere da je u decembru Univerzitetski izdavač u Oksfordu objavio da je njegova reč godine bila „truljenje mozga“ (tehnički dve reči, ali nećemo se zamarati tim detaljem) – metafora za trivijalan ili neizazovan sadržaj na internetu i efekat skrolovanja kroz njega.
Svi ovi događaji izazvali su široku zabrinutost da online svet u kojem mi – i naša deca – nemamo mnogo izbora osim da obitavamo, menja strukture naših moždanih funkcija, iscrpljujući našu sposobnost da se fokusiramo, pamtimo stvari i smanjujući naš IQ. Što je katastrofa, jer još jedna stvar koja može značajno uticati na kognitivne funkcije je briga.
Ipak, mnogi naučnici veruju da ne postoji razlog za paniku.
„Od 2017. godine postoji stalno negiranje: ekrani, tehnologije, društvene mreže – sve to loše utiče na nas i našu decu“, objašnjava Przibilski.
„I dve stvari se dešavaju. Prvo, istraživanja lošeg kvaliteta koja potvrđuju naše predrasude o tehnologiji. Drugo, ta istraživanja dobijaju medijsku pažnju jer se uklapaju u naše već postojeće strahove. Vrlo je lako objaviti istraživanje koje pokazuje neku korelaciju, a zatim ga preuveličati.“
Naravno, niko ne negira da na internetu postoje opasnosti, ali to ne znači da ćemo svi biti oštećeni.
„Život je rizičan. Izlazak iz kuće je rizičan. Prelazak ulice je rizičan“, dodaje Przibilski. „Svi ti rizici su deo života, ali moramo da naučimo kako da ih procenjujemo i postupamo pažljivo. Internet je rizik, ali to ne znači da će nas sigurno oštetiti.“
Uvreženo je mišljenje da je mentalno zdravlje opalo kako je upotreba tehnologije rasla. Ali naučna istraživanja nisu potvrdila ovu tvrdnju.