Kad je Megan Rajan prvi put kod sebe primetila zamor, pretpostavila je da je nešto normalno.
Na kraju krajeva, bila je samohrana majka trogodišnjeg deteta i radila je.
Skoro svaki dan, kad bi pokupila sina iz vrtića, zaspala bi zajedno s njim tokom popodnevne dremke.
Nije mnogo razmišljala o tome.
„Samo sam pomislila: ‘Oh, pa takvo vam je majčinstvo’“, kaže Rajan, koja živi na severu države Njujork, u SAD.
Na rutinskom zdravstvenom pregledu u junu 2023. lekar ju je pitao da li se oseća iscrpljeno.
Rezultati analize krvi pokazali su da Rajan ima anemiju usled nedostatka gvožđa.
Kad se danas osvrne na to, jasno joj da je bilo i drugih znakova.
Uprkos tome što je redovno vežbala, Rajan je odjednom počela da ostaje bez daha na rutinskim šetnjama kroz prirodu.
Gvožđe joj je prethodno nedostajalo samo jednom – tokom trudnoće.
Njena babica je tada posumnjala anemiju kad joj je Rajan pomenula da jedino za čim žudi tokom trudnoće jeste led.
To je klasičan znak za tu žudnju, koja je, zauzvrat, simptom nedostatka gvožđa.
Nedostatak gvožđa je najčešći nedostatak nekog mikronutrijenta koji danas pogađa svakog trećeg čoveka.
Naročito je rasprostranjen među decom, baš kao i ženama reproduktivnog uzrasta, uključujući trudnice.
Ovo stanje može da izazove širok dijapazon posledica.
Kad trudnica nema odgovarajuće zalihe gvožđa, na primer, može da utiče na razvoj mozga fetusa, a veći je i rizik od male težine bebe po rođenju, prevremenog rođenja, pobačaja tokom trudnoće i mrtvorođenja.
Kod beba i dece, nedovoljno gvožđa može da utiče na dugoročni razvoj, a studije pokazuju da su deca sklona iskazivanju bihejvioralnih problema, manje su srećna i zadovoljna, i sklonija su da budu više socijalno inhibirana.
To može da utiče i na motorne veštine deteta i kognitivne sposobnosti čak i godinama pošto se ovaj nedostatak nadomesti.
Kod odraslih nedostatak gvožđa je jedan od vodećih svetskih uzroka invaliditeta.
U retkim slučajevima, ume i da ugrozi život.
Široko rasprostranjen problem
„To je veliki svetski problem“, kaže Majkl Cimerman, profesor ljudske ishrane na Univerzitetu u Oksfordu u Velikoj Britaniji.
„Česta je pojava, odlazi veoma brzo i povezana je sa različitim raznih invaliditetima“, ukazuje ovaj dugogodišnji istraživač nedostataka mikronutrijenata.
Većina naučnika je saglasna da je nedostatak gvožđa često stanje.
Ali čitav je niz nejasnih pitanja.
Kako se tačno definiše nedostatak gvožđa ili kolika je verovatnoća, u odsustvu drugih simptoma, da će on povećati rizik od loših zdravstvenih ishoda?
Kad bi neko trebalo ili ne bi trebalo da koristi suplemente za gvožđe?
Ono što se ne osporava je da su neke grupe podložnije nedostatku gvožđa od drugih.
Kod žena, na primer, anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa (kada telo nema dovoljno gvožđa da pravi potreban broj crvenih krvnih zrnaca) vodeći je uzrok invaliditeta širom sveta.
Jedna studija američkih donatora krvi pokazala je da su nivoi gvožđa bili niski kod 12 odsto žena, ali kod manje od tri odsto muškaraca, što odražava posledice redovnog gubitka krvi tokom menstruacije.
Potom je tu i uticaj trudnoće, koja preusmerava hranljive sastojke ka fetusu, što znači da su žene tada posebno ugrožene.
Druga studija je pokazala da je 46 odsto Britanki imalo anemiju u nekom trenutku tokom trudnoće, mada nisu svi slučajevi proisticali usled nedostatka gvožđa.
Sportovi izdržljivosti, vegetarijanstvo ili veganstvo i često davanje krvi mogu da predstavljaju povećani rizik i za žene i za muškarce.
Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima skloniji su niskom nivou gvožđa.
Bolest bubrega i celijačna bolest mogu da smanje apsorpciju gvožđa.
Kritični period
Deca koja nemaju dovoljno gvožđa ipak su najugroženija grupa zato što je ovaj mineral jako važan za njihov razvoj.
„Koji je period najbržeg rasta u vašem čitavom životnom veku? Rano detinjstvo“, kaže Mark Korkins, predsedavajući Odbora za ishranu pri Američkoj pedijatrijskoj akademiji (AAP).
„Vi utrostručite vlastitu težinu pre nego što napunite godinu dana, a udvostručite visinu“; objašnjava.
Kako naša tela rastu, potrebno im je više krvi, a crvena krvna zrnca su zasnovana delimično na gvožđu.
Bez tog neophodnog gvožđa, kaže Korkins, rizikujete da ne možete da proizvedete dovoljno crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika do tkiva koja rastu, a među kojima je i mozak.
Nedostatak gvožđa je posebno uobičajen kod dece u zemljama sa niskim primanjima.
„U studijama koja sam radio u Africi, 70 odsto beba, starih između šest i 12 meseci, ima očiglednu anemiju uzrokovanu nedostatkom gvožđa“, kaže Cimerman.
Čak i u bogatijim zemljama, koje imaju bolju ishranu i koje su sklonije pojačavanju određenih prehrambenih proizvoda gvožđem, ovaj nedostatak je i dalje prisutan.
Oko četiri odsto dece u SAD, na primer, ima anemiju uzrokovanu nedostatkom gvožđa, a nekih 15 odsto bori se sa nedostatakom gvožđa.
Nedostatak gvožđa i anemija kao posledica
Anemija se javlja kad neko ne proizvodi dovoljno normalnih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, supstance koja prenosi kiseonik po vašem krvotoku.
Uzrok za to mogu biti različiti faktori, ali oko polovine svih slučajeva anemije je usled nedostatkom gvožđa.
Odrasli sa anemijom usled nedostatka gvožđa, mogu da dožive slabost, ekstremni zamor ili kratak dah, između ostalih simptoma.
Simptomi kod beba i male dece su slični, mada bi ona mogla da imaju i probleme sa spavanjem – posebno česta noćna buđenja, nemir tokom sna, i poteškoće da zaspu.
Samo zato što neko ima nedostatak gvožđa ne znači nužno da će dobiti i anemiju.
„Nedostatak gvožđa može da se smatra predvorjem anemije“, kaže Sant-Rajn Pasriča, klinički hematolog.
Težina nedostatka igra ključnu ulogu, objašnjava Pasriča, inače i direktorŠkole za populaciju i javno zdravlje u Melburnu specijalizovan za nedostatak gvožđa i srodna stanja.
Kad nekom ponestane gvožđa, njegovo telo počne drugačije da pravi crvena krvna zrnca, kaže on.
Ona postaju manja i, konačno, količina hemoglobina koji nosi kiseonik u krvotoku padne ispod zdravog nivoa.
„Tada nastupa anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa“, dodaje Pasriča.
Dijagnoza nedostatka gvožđa i anemije uglavnom se postavlja preko analize krvi.
Obično putem one koja proučava nivoe feritina, proteina koji pomaže u taloženju gvožđa ili hemoglobina.
Predmet rasprave
Neki specijalisti dovode u pitanje da li je nedostatak gvožđa baš uvek razlog za zabrinutost, naročito ako proistekne u odsustvo bilo kakvih fizičkih simptoma i ako pacijent nema anemiju.
Pasriča je koautor pregleda čiji je cilj da bolje informiše smernice Svetske zdravstvene organizacije o suplementaciji gvožđa kod žena.
U tom istraživanju, on je otkrio nešto zanimljivo.
Iako su žene koje su u kliničkim ispitivanjima imale nedostatak gvožđa i žalile se na zamor otkrile da im se on popravio uzimajući suplemente za gvožđe, intervencija nije menjala nivoe energije kod žena koje su patile od nedostatak gvožđa, ali se nisu žalile na zamor.
„Ovo nam govori da (makar kod odraslih), ako vam klinički nije dobro usled nedostatka gvožđa morate da se lečite i time ćete poboljšati kako se osećate“, kaže Pasriča.
„Ali ukazuje i da, ako se osećate savršeno dobro, a neko otkrije da imate nedostatak gvožđa, lečenje neće ovesti do toga da se osećate bilo kako drugačije.“
Nedostatak gvožđa u odsustvu anemije proučavan je manje od anemije uzrokovane njegovim manjkom.
Ali postoji neko opšti zaključci koje možemo da donesemo, kažu istraživači.
„Konsenzus je da je anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa svakako gora, ali manjak gvožđa se takođe vezuje za nekakvo oštećenje“, kaže Cimerman.