BEOGRAD – Ministar za evropske integracije Nemanja Starović ocenio je danas da je Srbija u naprednoj fazi pristupnog procesa EU i da nema ništa protiv saradnje sa zemljama članicama Briksa, ali da saradnja sa njima ne može biti zamena za članstvo u EU.
Starović je za Tanjug podsetio da je Srbija otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja i naveo da se i te kako u zemlji sprovode reformski procesi.
„Moramo biti svesni činjenice da mnogo toga od onoga što smo postigli u prethodnih 10 godina ne bismo mogli da postignemo da nismo na tom putu ka članstvu u EU, jer time projektujemo i tu sliku stabilnosti i predvidivosti i perspektive i budućnosti koja nas čeka“, kazao je Starović
Dodao je da je Srbija dobila kao podršku od Evropske unije kroz IPA fondove, najmanje četiri milijarde evra u prethodnih 10 godina za 1.500 projekata, a da sada imamo i Plan rasta za Zapadni Balkan, čime se povećavaju ta sredstva.
Veruje da je mnogo veći interes u tome što se Srbija razvijala tih 10 godina na taj način što su dolazile direktne strane investicije.
„To je i poruka investitorima. Najveći deo njih ne bi došao da nismo na putu ka članstvu u EU. Ne mislim samo na investitore iz Nemačke, iz država članica EU, ne bi dolazili u ovoj meri ni investitori iz Japana, pa ni iz Kine da nemaju tu jasnu sliku perspektive Srbije“, rekao je Starović.
Navodeći da Klaster 3 nije otvoren uprkos zelenom svetlu Evropske komisije skoro četiri godine, Starović je pojasnio da je Srbija zeleno svetlo od EK dobila u decembru 2021. godine, s tim da je postojala mala zadrška da se sačeka sprovođenje ustavnog referenduma, koji je sproveden u januaru naredne, 2022. godine.
„Neposredno nakon sprovođenja referenduma o ustavnim izmenama u cilju povećanja nivoa nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Već narednog meseca, u februaru, počinje rat u Ukrajini i onda nastaju neka druga očekivanja, koja se tiču potpunog usklađivanja sa spoljnom politikom, uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. I uprkos tom zelenom svetlu Evropske komisije iz decembra 2021, koje je ponovljeno i decembra 2022, 2023. i 2024, nismo bili u mogućnosti da ostvarimo taj konsenzus svih 27 država članica“, naveo je ministar.
Starović navodi da je Srbija tehnički spremna već pune četiri godine za otvaranje Klastera 3.
Podseća da se Srbija prošle godine u novembru obavezala na još jedan dodatni set reformi, koje će biti sprovedene.
U tom smislu, kako kaže, usvojen je paket medijskih zakona još u junu mesecu ove godine, a preostao je izbor članova Saveta REM-a i usvajanje izmene dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
„Zaista sam verovao da je to moguće završiti do početka jula. Međutim, ti procesi nisu do ovog momenta okončani i to pre svega zbog toga što se mi nalazimo u svojevrsnoj situaciji. Mi, kao vladajuća većina u parlamentu, imamo dovoljan broj glasova da sprovedemo te stvari. Mogli smo početkom jula izabrati članove Saveta REM-a i provesti izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ali, bez obzira na sve to, upali bismo u tu vrstu zamke i problema da bi nam bilo zamerano, spočitano da taj proces nije bio u dovoljnoj meri inkluzivan i participativan“, pojasnio je Starović.
Kako je dodao, zbog toga se predsednica Narodne skupštine odlučila da vodi do kraja transparentan, inkluzivan i participativan proces i da uloži dodatni napor da se dođe do nekog konsenzusa sa civilnim društvom i sa profesionalnim udruženjima.
Dodaje da veruje da će se postići neki konsenzus i naveo da se čini da se polako približavaju kraju tog procesa.
„Onda možemo očekivati i otvaranje Klastera 3 do kraja ove godine, a onda nam tek sledi posao na političkom planu, lobiranja, razgovora sa svim pojedinačnim državama članicama“, naveo je Starović.
Ministar kaže da se gleda i izvan okvira Klastera 3 i dodaje da se mnogo toga radi u smislu sprovođenja reformskih procesa koje bi Srbiju vodile ka otvaranju Klastera 2 i Klastera 5.
„Još važnije od svega toga su prelazna merila za poglavlja 23 i 24, čuveni IBAR“, kazao je Starović.
Govoreći o Briksu, Starović je kazao da ne može biti alternativa EU.
Naveo je da Srbija ima dobru saradnju sa državama članicama Briks-a, ali da je besmisleno da Srbija odustane od evropskog puta i to zameni članstvom u Briksu.
„Nama je bilateralna saradnja sa državama koje su članice samog Briksa veoma važna i dragocena, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu, ali nikako ne može Briks da se posmatra kao alternativa EU. Prosto ne razgovaramo o istim stvarima, o istim kategorijama“, rekao je Starović.
Navodi da je Srbija i formalno i suštinski kandidat za članstvo u EU u naprednoj fazi pregovaračkog procesa.
„To je strateški izbor koji smo napravili pre mnogo, mnogo godina“, dodao je ministar.
Starović je istakao da nema ništa protiv saradnje sa državama članicama Briksa, sve dok Srbija ima koristi od toga.
Kako je naveo, i sve ono što se dešava u Srbiji poslednjih 11 meseci utiče na usporavanje evropskog puta.
„Ne možemo posmatrati stvari van konteksta zbivanja u Srbiji i verujem da je i ovaj nedostatak poverenja koji nam je usporio procese dakle, legislativnog tipa da je u jednoj određenoj meri uslovljen svime što se u društvu dešava poslednjih 10, 11 meseci“, kazao je Starović.
SNS čvrsto utemeljena u Evropskoj narodnoj partiji, integracija zemlje počinje integracijom partija
Starović je izjavio da je Srpska napredna stranka čvrsto utemeljena u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) i istakao da evropska integracija jedne zemlje počinje sa integracijom partija.
„Srpska napredna stranka je veoma čvrsto utemeljena u toj porodici evropskih narodnjaka“, rekao je Starović za Tanjug i dodao da je SNS pridruženi član EPP-a već dugi niz godina.
Naveo je da mu je čast da predstavlja SNS kao članicu političke Skupštine EPP.
Govoreći o navodima u pojedinim medijima da će SNS biti izbačen iz EPP-a, Starović je ukazao da je učestvovao kao član delegacije EPP-a u studijskoj poseti Libanu, gde su se susreli sa dve sestrinske političke partije.
„Susreli smo se i sa premijerom i sa liderima tih stranaka. Ana Brnabić, kao međunarodni sekretar, pre nekoliko dana je bila u Briselu na sastanku međunarodnih sekretara. Taj narativ je otišao previše daleko“, kazao je Starović.
Dodaje da će predsednik SNS-a Miloš Vučević, kao i Ana Brnabić, krajem oktobra u otvorenom razgovoru sa rukovodstvom EPP-a razjasniti sve nedoumice koje postoje.
„Ne mislim da je situacija dramatična. Treba reći zbog građana, pošto mnogi ne znaju, da faktički evropska integracija jedne zemlje počinje sa integracijom partija“, kazao je Starović.
Kako je dodao, po Statutu EPP koji se tiče članstva, pokreću se određene procedure za izbacivanje ili suspenziju i istakao da takve procedure u slučaju SNS-a nije ni pokrenuta.
„To je promašena tema. Ovo je procedura koja podrazumeva konsultacije sa partijom koja je pridruženi član, dakle, sa Srpskom naprednom strankom“, pojasnio je Starović.
Komentarišući navode da SNS trenutno i ne deli baš u potpunosti vrednosti EPP-a, desnog centra, Starović ponavlja da je SNS čvrsto utemeljen u porodici evropskih narodnjačkih stranaka i ističe da ne vidi način da se to negde promeni.
„To je stvar i našeg opredeljenja. To je nešto što je u interesu Srpske napredne stranke. Verujem i Srbije u celini, ali verujem da je takođe u interesu same grupacije evropskih narodnjaka“, kazao je Starović.