Poziv Ministarstva odbrane za utvrđivanje stabilnosti konstrukcije Genralštaba novi je potez države otkako je objavljeno da, makar privremeno, zet američkog predsednika Džared Kušner odustaje od gradnje luksuznog kompleksa na toj ekskluzivnoj lokaciji. Profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Danijel Kukaras, čija je firma Centar za konstrukcije, između ostalih, od Ministarstva odbrane ovaj poziv dobila, u izjavi za Insajder objašnjava kakva su očekivanja Ministarstva predočena na sastanku, ali
Podsetimo, u dokumentu Ministarstva odbrane od početka januara, u koji je Insajder imao uvid, između ostalog, piše sledeće:
„Imajući u vidu značajnu vremensku distancu od poslednje intervencije, kao i procene da bi dalje obrušavanje objekata moglo da ugrozi saobraćaj, bezbednost i život prolaznika, pozivamo kompetentne ustanove da razmotre dokumentaciju i preduzmu mere, a u cilju sagledavanja i utvrđivanja sveobuhvatnog trenutnog stanja i statičke stabilnosti konstrukcije i otpornosti“.
Posle slanja poziva, održani su i sastanci sa predstavnicima Ministarstva. O sadržaju sastanka za Insajder je govorio profesor Kukaras.
“Sam poziv i sastanak se nisu odnosili na davanje ponude za posao dijagnostike stanja, nego na izradu predloga o sadržaju elaborata o proceni stanja konstrukcije, o potrebnim ispitivanjima, i analizama, kao i o proceni vremena za koje bi takav elaborat mogao da se završi, a sve u cilju stvaranja jasne slike o opštem stanju objekta i mogućim pravcima njegovog dovođenja u ispravno stanje. Drugim rečima, stekao sam utisak da se radi o pripremama za formiranje zahteva za taj posao, a ne o traženju ponude za posao”, ističe Kukaras.
Kako dodaje, nakon razgovora koji je bio vezan za tehničke aspekte problema, bez analiza ili razgovora o cenama, zaključio je da bi čak i formiranje takvog predloga zahtevalo okupljanje tima stručnjaka različitih struka, koji bi imao barem 10-ak članova, i da bi to zahtevalo barem tri do četiri nedelje intenzivnog rada.
“Iako smatram da je analiza stanja ovog objekta vrhunski stručni izazov, zbog obima posla i mojih drugih obaveza sam morao da kažem da nisam u mogućnosti da se posvetim tome u ovom trenutku. S obzirom na to da se poziv odnosio na planiranje aktivnosti na utvrđivanju stanja, a smatram da po svojoj prirodi ovakvi elaborati treba da budu neutralni u odnosu na buduću namenu jer se radi o pravljenju dela ulaznih podataka relevantnih za donošenje odluke o objektu, nisam stekao utisak da se insistira na bilo kom rešenju sudbine objekta. U svakom slučaju, moj stav je da ovakav posao zahteva resurse koje imaju mnogo veće institucije, na primer, Institut IMS”, zaključuje profesor Kukaras.
Generalni direktor Instituta IMS: Za bilo kakvu procenu stanja objekta, potrebno izvršiti istražne radove
Upravo je i Institut za ispitivanje materijala (IMS) među pozvanima od Ministarstva. Generalni direktor tog instituta Dragan Bojović rekao je za Insajder da su oni prihvatili poziv i da su već bili na sastanku.
“Navedeno je da postoji određena projektna dokumentacija koja treba da se uzme u obzir prilikom pregleda objekta. Nismo videli dokumentaciju, ali verovatno se radi o arhivskim projektima, kako izgradnje, tako i ojačanja objekta nakon rušenja i sanacije u NATO bombardovanju. U ovom trenutku i dopisu koji smo dobili traži se od nas samo pregled aktivnosti koje bismo mi sprovodili kako bismo mogli da damo ocenu stanja objekta, bez analize šta raditi sa objektom”, napominje Bojović.
Posebno ističe da je za “bilo kakvu procenu stanja objekta potrebno izvršiti istražne radove”.
“Nakon izvršenih istražnih radova, radi se analiza dobijenih rezultata i statička i dinamička analiza konstrukcije. Na osnovu toga, uz pomoć stručnih lica, Vlasnik objekta odlučuje šta je potrebno uraditi sa objektom. Mislim da je ovo pravi put kojim je potrebno krenuti u analizi stanja objekata i nakon sveobuhvatnih analiza potrebno je odlučiti šta je najbolje uraditi sa objektom”, smatra generalni direktor Instituta IMS.
Inače, poslednju Studiju o stanju ovih zgrada radio je Institut IMS 2014. godine, posle čega je Vlada odlučila da deo objekta A bude uklonjen, ali radi potpune rekonstrukcije i vraćanja u stanje pre bombardovanja 1999.
Dekan Građevinskog fakulteta: Nismo u mogućnosti da se odazovemo
Pozivi od Ministarstva stigli su i Građevinskim fakultetima u Beogradu, Nišu i Subotici, novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, Republičkom i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture i Inženjerskoj komori Srbije.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislav Bajat za Insajder kaže da nisu u mogućnosti da se pozivu odazovu. Na pitanje da li mu je poznato otkud baš sada inicijativa Ministarstva, profesor Bajat kaže da iz poziva to nije najjasnije, te da su potrebna dodatna pojasnjenja.
„Nismo u mogućnosti da pozitivno odgovorimo na ovaj poziv. Mi to vidimo kao poziv da dostavimo svoju ponudu, ali dopis je tako napisan da nije baš ni jasno o čemu se radi. Osim toga, Građevinski fakultet ima svoj stav o zgradama Generalštaba“, poručuje dekan Bajat.
Podsetimo, nekadašnji profesori Građevinskog fakulteta su još 2006. godine dali stručno mišljenje da je moguće srušiti deo objekata, a sačuvati deo koji nije oštećen i da to ne bi bilo ni preskupo. To, međutim, uprkos odlukama različitih vlasti, nikada nije urađeno. Umesto toga, 2024. je potpisan ugovor o izradnji hotela Tramp, ali je potom kršenje procedura dovelo do postupka Tužilaštva za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića i drugih državnih funkcionera i, bar za sada, do povlačenja stranih investitora.
Stvarna namera?
Kako je Insajder pisao, procena bezbednosti Generalštaba ne bi bila neobična – naprotiv, poželjna je, jer je poslednja rađena 2014, a kompleks je 2021. dodatno oštećen usled vremenskih neprilika. Međutim, posle svega što se desilo u vezi sa Generalštabom, opravdano se postavlja pitanje stvarne namere, odnosno da li je to samo još jedan od pokušaja da se lokacija oslobodi za građenje luksuznih objekata, ali da se ovog puta zaobiđe skidanje zaštite spomenika kulture – jer je bezbednost na prvom mestu. Ministarstvo odbrane još nije odgovorilo na pitanja naše redakcije – s kojim ciljem je ovakav poziv upućen, odnosno da li to ima veze sa planom da se ta lokacija ustupi investitoru.
Sumnju budi i to što su se predstavnici vlasti u leks specijalisu, jednom od neuspelih pokušaja skidanja zaštite, pozvali upravo na pitanja bezbednosti, odnosno, kako su naveli, da objektima preti urušavanje, iako ni u tom momentu, a ni sada nije jasno na čiju se tačno ocenu pozivaju.
Podsetimo, ovaj poseban zakon, iako usvojen, nije primenjen pošto deo stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture odbija da izbriše Generalštab iz registra kulturnih dobara, uz ocenu da je sam zakon – nezakonit.