NATO, kamen temeljac zapadne bezbednosne arhitekture od kraja Drugog svetskog rata, suočava se sa najdubljom krizom u svojoj istoriji. Ovo je posebno očigledno u svetlu najnovijih izjava američkog predsednika Donalda Trampa.
Tramp: Članice NATO-a su KUKAVICE, to ćemo ZAPAMTITI
Razlog za sve ovo je američko-izraelski rat u Iranu, naime Trampov poziv drugim zemljama da se pridruže u obezbeđivanju plovidbe kroz Ormuski moreuz. Tramp je rekao da bez SAD, NATO nema pravu snagu, piše Index.
„Bez SAD, NATO je papirni tigar! Nisu želeli da učestvuju u borbi da zaustave Iran nuklearnim oružjem. Sada kada je ova borba dobijena vojno, sa vrlo malim rizikom za njih, žale se na visoke cene nafte koje su primorani da plaćaju, ali ne žele da pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Dodao je da je otvaranje Ormuskog moreuza bio „jednostavan vojni manevar“ i optužio je saveznike za kukavičluk. „KUKAVICE, to ćemo i ZAPAMTITI“, rekao je.
Posebno su uznemirujuće njegove nedavne izjave u kojima je doveo u pitanje američku podršku saveznicima NATO-a, tvrdeći da Alijansa nije pomogla Vašingtonu u ratu protiv Irana.
„Uvek bismo bili tu za njih, ali sada, na osnovu njihovih postupaka, ne mislim da moramo, zar ne?“, rekao je Tramp.
Tramp godinama govori protiv NATO-a
Tramp godinama govori protiv NATO-a. Pola godine pre nego što je postao predsednik SAD, rekao je da će ohrabriti Rusiju da napadne svaku članicu NATO-a koja ne ispunjava svoje obaveze prema vojnom savezu.
U svom prvom mandatu, Tramp je mnogo puta pretio da će se povući iz NATO-a, uključujući i samit tog saveza 2018. godine. Tada je kritikovao druge nacije što ne troše ciljanih 2 procenta svog BDP-a na odbranu. U međuvremenu, dogovoreno je da se izdaci za odbranu povećaju na 5 procenata BDP-a do 2035. godine, ali ni to, kao što vidimo, nije značajno uticalo na Trampovu percepciju NATO-a.
Član 5. aktiviran samo jednom, u odbrani Sjedinjenih Država
Čitava svrha NATO-a počiva na Članu 5., odredbi da je napad na jednu članicu napad na sve. To je politička i vojna garancija koja decenijama služi kao osnova odvraćanja i razlog postojanja odbrambene alijanse.
U više od 70 godina postojanja, Član 5 je primenjen samo jednom, nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine. Tada su evropski saveznici kolektivno prvi i jedini put stali u odbranu Sjedinjenih Država.
Da li se sa sigurnošću može reći da bi Vašington danas učinio isto za svoje saveznike? Za sada je ovo još uvek retoričko pitanje, ali sama činjenica da odgovor nije jasan govori mnogo o dubini krize unutar alijanse. Takav nivo neizvesnosti sugeriše da je NATO, barem u obliku u kojem postoji decenijama, praktično mrtav.
Kovačević: Sjedinjene Države ne bi bezuslovno branile napadnutu članicu
Pitali smo spoljnopolitičkog analitičara Boža Kovačevića da li još uvek možemo računati na Sjedinjene Države da bezuslovno brane bilo koju članicu NATO-a.
„Svakako ne bezuslovno. SAD bi procenili da li je takva odluka u skladu sa njihovim nacionalnim interesima. Ova debata nije nova, intenzivirala se pre petnaest godina, paralelno sa širenjem NATO-a, kada je počelo ozbiljno da se postavlja pitanje šta Član 5 znači u praksi.
Neki od političkih i bezbednosnih elita već dugo upozoravaju na scenario u kojem bi manja članica mogla da uđe u sukob sa Rusijom i time aktivira obaveze alijanse, što bi dovelo Sjedinjene Države do odluke o vojnom angažovanju koja možda nije u njihovom interesu.
To se na kraju svodi na to da saveznici moraju da usklade svoju politiku sa Vašingtonom u zamenu za bezbednosne garancije. Ako su njihove akcije u skladu sa američkim interesima, mogu računati na podršku. Ako nisu, ta podrška više nije zagarantovana. Jasno je da SAD neće braniti nijednu članicu, a da prethodno ne procene da li je takvo angažovanje u njihovom interesu“, rekao je on.
„Ovo je gubljenje vremena“
Kovačević kaže da je Tramp potpuno ogolio američko shvatanje alijanse.
„Prema Trampovoj logici, NATO nije pravi savez, već instrument koji bi prvenstveno trebalo da služi američkim interesima, a ne da funkcioniše u skladu sa sopstvenom poveljom i principom konsenzusa. Iako je NATO nominalno odbrambeni savez, Tramp ga poziva da učestvuje u napadu na Iran, odnosno na suverenu državu.
Evropske zemlje uglavnom kažu da ovo nije njihov rat, ali retko jasno ističu ključnu poentu, da bi takva akcija bila suprotna osnovnim principima NATO-a. „Svedoci smo potpunog propadanja i potvrde Trampovog stava da se NATO sastoji od zemalja koje su vazali Amerike“, objasnio je Kovačević.
Može li Tramp napustiti NATO?
SAD predvode NATO od njegovog osnivanja 1949. godine i teško je zamisliti kako bi organizacija mogla da funkcioniše u odsustvu Vašingtona. Bez SAD, upozorava Maks Bergman iz CSIS-a, NATO bi bio prazna ljuštura. Takav potez bi se sigurno suočio sa ozbiljnim institucionalnim preprekama.
„Atlantik“ piše da bi SAD bilo teško da se povuku iz NATO-a, s obzirom na to da Senat igra ključnu ulogu u ovim pitanjima. Niz sudskih odluka u poslednjih 50 godina dao je izvršnoj vlasti više prostora za povlačenje iz međunarodnih ugovora, ali takav potez još uvek nije nedvosmisleno definisan.
Povelja NATO-a dozvoljava zemlji da se povuče uz jednogodišnje obaveštenje. Istovremeno, Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine, koji je potpisao predsednik Džo Bajden, zabranjuje predsedniku da povuče SAD iz NATO-a bez dvotrećinske većine u Senatu ili akta Kongresa.
Evropa ostaje sama
The Nova Nacionalna odbrambena strategija SAD za 2026. godinu potvrđuje promenu bezbednosnih prioriteta Vašingtona. Prema tom dokumentu, fokus američke odbrane se sve više preusmerava na zaštitu sopstvene teritorije, zapadne hemisfere i indo-pacifičkog regiona, dok se Evropa sve više tretira kao područje od sekundarnog značaja.
Takođe treba napomenuti da je američka vojska u oktobru objavila da će oko 3.000 vojnika iz 101. vazdušno-desantne divizije završiti svoju misiju u Rumuniji, preneo je Rojters. Američka vojna komanda pokušala je da ubedi saveznike da ovo nije početak povlačenja, ali su mnogi zvaničnici i vojni analitičari to protumačili kao znak dubljeg slabljenja američkog prisustva.
Tramp navodno takođe razmatra povlačenje američkih trupa iz Nemačke, objavilo je nekoliko medija poslednjih dana.
Od januara i Trampovih izjava o Grenlandu, brojni svetski mediji sve otvorenije dovode u pitanje stabilnost i budućnost NATO-a. U to vreme, Evropska komisija je takođe saopštila da bi američka okupacija Grenlanda značila kraj NATO-a.
Evropa mora da ojača svoju odbranu
„Trenutno nema razloga za aktiviranje Člana 5 NATO saveza jer nijedna država članica nije napadnuta. U tom smislu, ako se držimo same povelje, nema potrebe da je primenjujemo. Ali u kontekstu Trampove politike, verovatno je da će odnosi unutar saveza morati da se redefinišu.
Pri tome, Evropa bi se mogla suočiti sa imperativom jačanja sopstvene strateške autonomije, odnosno stvaranjem neke vrste „drugog stuba“ unutar NATO-a, u kome bi samostalnije donosila odluke o bezbednosti i odbrambenoj saradnji sa Sjedinjenim Državama“, dodao je Kovačević.
Istina je da se Evropa decenijama oslanjala na američku vojnu zaštitu kao nesumnjivu garanciju stabilnosti. Pre oko 15 godina, Robert Gejts, ministar odbrane u Obaminoj administraciji, izrazio je američko nestrpljenje zbog evropskog samozadovoljstva u pogledu međunarodne bezbednosti.
„Ako se trenutni trendovi opadanja evropskih odbrambenih sposobnosti ne zaustave i ne preokrenu, budući američki politički lideri, oni za koje Hladni rat nije bio formativno iskustvo kao što je bio za mene, možda neće smatrati da je povraćaj američke investicije u NATO vredan cene“, upozorio je Gejts.
Evropa nema mnogo izbora
Sada je Evropa, uključujući zemlje poput Hrvatske, počela ozbiljnije da pristupa jačanju sopstvene odbrane. Ministarstvo spoljnih poslova upozorava da, kako se Evropa sve više prepušta sama sebi, ona ponovo postaje ranjiva na rusku agresiju. Ako Moskva, nakon Ukrajine, obnovi svoju ratnu mašineriju, postoji realna mogućnost da će svoju pažnju usmeriti dalje na zapad.
U proteklih pet godina, Evropa je postala vodeći svetski uvoznik oružja, dok je istovremeno značajno povećala odbrambene budžete u većini zemalja.
Paralelno sa tim, Evropska unija je objavila plan ReArm Europe, vredan 800 milijardi evra, za povećanje odbrambenih izdataka u narednim godinama i pružanje hitne podrške Ukrajini.
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je proširenje nuklearnog arsenala i ponudio evropskim zemljama novu odbrambenu saradnju kroz neku vrstu „nuklearnog kišobrana“, nezavisnog od Sjedinjenih Država, koji su već prihvatile Nemačka, Danska i Švedska. Nema sumnje da je ovo veliki pomak u bezbednosnoj i odbrambenoj politici.
Ako je NATO mrtav, ili ako se na njegovu najjaču članicu više ne može pouzdano računati, Evropa nema drugog izbora nego da brzo ojača sopstvene odbrambene kapacitete.