Kiseline za lice mogle bi da budu ključ za blistaviju i zdraviju kožu. Ali koja je prava za vas?
Reč „kiselina“ može prizvati slike zastrašujućih, ključajućih epruveta, ali kada se koriste u pravim koncentracijama, kiseline su zapravo među najkorisnijim sastojcima u nezi kože.
Koriste se za borbu protiv akni, bora, staračkih pega, ožiljaka i neujednačenog tena. Ali s toliko različitih kiselina na tržištu, može biti zbunjujuće znati koju koristiti i za šta.
Najpoznatiji čistač za akne
Salicilna kiselina koristi se već dugo. Poznata je po sposobnosti da uklanja mrtve ćelije kože i održava pore čistim, što pomaže u smanjenju akni. Možete je pronaći u serumima i sredstvima za čišćenje u koncentracijama od 0,5% do 2%, kao i u tretmanima za lokalno nanošenje na bubuljice.
U dermatološkim ordinacijama salicilna kiselina se koristi i u većim koncentracijama kao piling za lečenje akni, ožiljaka od akni, melazme, oštećenja od sunca i staračkih pega.
Svima poznata kiselina – neprijatelj sitnih bora
Hijaluronska kiselina je prirodna supstanca koja se već nalazi u našem telu, posebno u koži, zglobovima i vezivnom tkivu. Njena glavna uloga je da vezuje vodu – može da zadrži i do 1.000 puta više vlage od svoje težine.
U nezi kože koristi se kao snažan hidratantni sastojak: pomaže da koža bude punija, elastičnija i glatkija, a sitne bore manje vidljive. Pogodna je za sve tipove kože, uključujući i osetljivu, jer je blaga i ne iritira.
Podrška za dostojanstveno starenje
Glikolna kiselina je najpopularnija alfa-hidroksi kiselina (AHA) u nezi kože. Dobija se iz šećerne trske i ima najmanje molekule, pa najlakše prodire u kožu. Pruža veliku podršku koži koja stari.
Efikasna je u uklanjanju mrtvih ćelija, smanjenju sitnih bora, ublažavanju tamnih mrlja, sprečavanju akni, povećanju debljine kože i ujednačavanju tena i teksture. Nalazi se u mnogim popularnim proizvodima, obično u koncentracijama manjim od 10%.
Kao i salicilna, koristi se i u hemijskim pilinzima za lečenje akni i pigmentacija, često u kombinaciji s mikrodermoabrazijom ili mikroneedlingom. Međutim, povećava osetljivost na sunce, pa je važno koristiti kremu sa zaštitnim faktorom.
Za glatku i ujednačenu kožu
Bademova kiselina, dobijena iz gorkih badema, takođe je AHA kiselina. Kao i glikolna, deluje kao piling i pomaže u sprečavanju akni, lečenju oštećenja od sunca i ujednačavanju pigmentacije.
Zbog veće molekulske strukture ne prodire tako duboko u kožu kao glikolna, pa manje iritira. Zato se često preporučuje za pilinge, posebno za tamniji ten koji je sklon povratnoj pigmentaciji.
Povratna pigmentacija nastaje kada koža razvije otpornost zbog prekomerne upotrebe određene supstance, pa ona postaje neefikasna ili čak ima suprotan efekat.
Protiv bubuljica
Azelaična kiselina je već tri decenije standardni tretman za umerene akne i nalazi se u mnogim kremama na recept. Održava pore čistim, ubija bakterije i smanjuje upalu.
Obično se koristi u koncentracijama od 15% do 20% u kremama za celo lice, ujutru i uveče. Ima malo nuspojava, ali kod osetljive kože može izazvati peckanje, perutanje i crvenilo.
Takođe se koristi za posvetljivanje kože i uklanjanje tragova nakon akni, odnosno postinflamatorne hiperpigmentacije. Često se kombinuje sa retinoidima kao blaža alternativa hidrohinonu.
Sredstvo za posvetljivanje
Kojinska kiselina nastaje fermentacijom pirinča, tokom proizvodnje sakea. Popularan je sastojak u azijskoj kozmetici zbog efekta posvetljivanja i podrške protiv starenja.
Nalazi se u sredstvima za čišćenje i serumima u koncentracijama od 1% do 4%, ali može biti prilično iritantna za kožu.