Endrju Vasike Najrobi
Neizvesnost i očaj zbog toga što ne znaju gde im je dete stvarnost je s kojom se suočava sve više roditelja u Keniji. Tako je i sa roditeljima 17-godišnjeg Remzija Karanija. On je nestao iz svog doma u Kajoleu, gusto naseljenoj stambenoj četvrti kenijskog glavnog grada Najrobija. „Remzi inače nikada ne izlazi iz kuće. Molimo se da se vrati“, kaže njegova majka Doris Kamati.
Ona deli sudbinu stotina drugih ljudi širom zemlje čija se deca svakodnevno pojavljuju u objavama na društvenim mrežama, u Votsap-grupama i bazama podataka nestalih osoba.
Izveštaji o nestaloj deci i mladima, otmicama i trgovini ljudima izazivaju sve veću pažnju javnosti i ponovo pokreću rasprave o efikasnosti zaštite dece u toj zemlji u Africi. Prema podacima kenijskog Sistem za upravljanje informacijama o zaštiti dece (Child Protection Information Management Systema, CPIMS), na koje se poziva Državni zavod za decu, između januara 2025. i marta 2026. zabeleženo je ukupno 10.581 slučajeva potrebe za zaštitom dece. Među njima je bilo 1.636 nestale dece, 1.952 otmice, 6.820 slučajeva napuštanja deteta, kao i 173 slučaja trgovine decom.
Organizacije za zaštitu dece smatraju da te brojke pokazuju široko rasprostranjene opasnosti kojima su deca u Keniji izložena.
Raste zabrinutost roditelja
U Sinendetu, selu u oblasti Nakuru u Rift Veliju, zabrinutost za bezbednost dece pojačala se nakon smrti dvanaestogodišnje Mersi Njambure Mureiti. Učenica šestog razreda osnovne škole Sinendet nestala je u maju na putu kući iz škole. Njen nestanak pokrenuo je grozničavu potragu rodbine, suseda i vlasti. Kada je njeno telo naposletku pronađeno, zajednica je bila potresena, a slučaj je privukao pažnju širom zemlje.
Za mnoge roditelje, Mersina smrt je apstraktnu zabrinutost pretvorila u neposrednu pretnju. Kjaraho Mvangi, načelnik Sinendeta, kaže da je slučaj podstakao nove razgovore između roditelja, učitelja i lokalnih lidera o tome kako bolje zaštititi decu.
Aktivisti za zaštitu dece naglašavaju da Kenija, doduše, ima zakonske okvire za zaštitu maloletnika, ali je njihova primena često manjkava. Istrage o nestaloj deci često su otežane ograničenim resursima, zakasnelim prijavama i nedovoljnom saradnjom između organa vlasti.
Istovremeno, sve veće korišćenje digitalnih platformi nosi nove rizike. Organizacije za zaštitu dece poput Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) sve češće upozoravaju na onlajn iskorišćavanje, ciljano vrbovanje (tzv. „gruming“) i trgovce ljudima koji koriste društvene mreže i aplikacije za razmenu poruka kako bi ciljali na posebno ranjivu decu.
Zahtevi da se odlučnije deluje
Rast broja slučajeva podstakao je raspravu među verskim vođama, aktivistima i javnim ličnostima o tome kako bi zemlja trebalo da reaguje – uz delimično drastične stavove.
Džon Vaunga, propovednik u oblasti Muranga severno od Najrobija, kritikuje vlasti zbog, kako kaže, nedovoljnih mera. „Ko bude uhvaćen u krađi dece, trebalo bi da bude kažnjen smrću“, rekao je pred članovima zajednice i novinarima. „Ko otima decu, trebalo bi da bude pogubljen.“
Njegove izjave i predlozi kazni odražavaju rastuću frustraciju javnosti zbog velikog broja nerešenih slučajeva. „Vlada je vrlo loše obavila svoj posao“, kaže Vaunga. „Koliko dece nestane u 365 dana? Više od 8.000. I gde nestaju ta deca?“
I Dženet Mbugua, u Keniji poznata zagovornica rodne ravnopravnosti, zahteva da se tema tretira kao nacionalno vanredno stanje. „Ti uznemirujući izveštaji o deci i stanju u kojem se pronalaze trebalo bi da nas sve zabrinu. Prema podacima fondacije Nestala deca Kenije, u zemlji svaki dan nestane između 17 i 24 dece. A stvarni broj mogao bi biti znatno veći od prijavljenih slučajeva“, kaže Mbugua za DW.
No za porodice poput Karanijevih problem se ne može rešiti bazama podataka ili političkim raspravama. Doris Kamati, čiji je sin Remzi nestao, kaže da je emocionalno opterećenje promenilo njen pogled na svaku novu vest o nestaloj deci.
„Kad vidim izveštaje o drugoj nestaloj deci, srce mi se slama, jer tačno znam kroz šta ti roditelji prolaze. Danas je to njihovo dete, juče je bilo moje, a sutra bi moglo da bude nečije drugo“, kaže ona za DW i poručuje: „Ne smemo te slučajeve više da posmatramo kao pojedinačne. Naša deca zaslužuju bezbednost.“
Policija: Nema krize – problem su društvene mreže
Policija odbacuje tvrdnje da Kenija doživljava nezabeležen porast broja nestale dece. Prema navodima vlasti, zbog društvenih mreža pojačana je zabrinutost javnosti zbog širenja zastarelih i obmanjujućih sadržaja.
Portparol policije Mučiri Njaga kaže da su istražitelji primetili kako se stare objave o nestalim osobama, već rešeni slučajevi, pa čak i delimično snimci generisani veštačkom inteligencijom ponovo dele na internetu. Time se stvara utisak sve ozbiljnije krize. „U Keniji ne beležimo rast broja slučajeva nestale dece“, navodi Njaga.
Prema podacima policije, do sada je u ovoj godini prijavljeno 139 slučajeva nestale dece. Poređenja radi: 2025. bilo ih je 754, a 2024. ukupno 1.276.