Razlog za gojenje nije samo hrana, zapravo je više do porasta temperature, posebno zbog njenog uticaja na metabolizam, naročito kod žena.
Leto je, vruće je i želja za sladoledom raste. Naravno, mislite da ćete se počastiti desertom koji je lakši od onih koje jedete zimi, ali nije samo sladoled kriv. Vrućina može da dovede do gojenja i zbog loše termoregulacije i neprospavanih noći.
Zašto se leti gojite
Neki smatraju da je leto pravo vreme za mršavljenje zbog laganijeg jelovnika, bogatog voćem i povrćem, u odnosu na kaloričniji zimski. Drugi veruju da će leti lakše smršati zbog više slobodnog vremena i veće fizičke aktivnosti. Ipak, nije retkost da se sa godišnjeg odmora vratimo sa nekoliko kilograma viška, prenosi Živim.hr.
Možda je razlog promena prehrambenih navika, ručkovi i večere u restoranima, druženja uz večeru, kokteli i usputno grickanje. Ili smo jednostavno previše opušteni da bismo vežbali. Ali šta ako je ipak krivac vrućina?
Razlog za gojenje zapravo je povezan i sa porastom temperature, posebno zbog njenog uticaja na metabolizam, naročito kod žena. Naravno, u priču su uključeni i hormoni, pre svega kortizol, koji je povezan sa stresom. Kada noći postanu „tropske“, kao što se već dešavalo ovog leta, spavanje postaje sve teže. Jedna od posledica su pojačan dnevni umor, veća razdražljivost i iscrpljenost, što je povezano upravo sa povišenim nivoom kortizola.
Više kortizola, veća želja za hranom
Kortizol dovodi do pojačane želje za takozvanom „utešnom hranom“, odnosno hranom koja pruža zadovoljstvo i privremeno smanjuje psihološki pritisak.
- Jedna pretpostavka je ključna: san je izuzetno važan za ravnotežu energetskih funkcija organizma i predstavlja važan deo zdravog načina života. Ljudi koji imaju isprekidan i nedovoljan san jedu više. Neregulisana ishrana često kulminira noćnim jedenjem – objašnjava Anamarija Kolao, profesorka endokrinologije i metaboličkih bolesti i rukovodilac Odeljenja za integrisanu negu u oblasti endokrinologije, dijabetologije i ishrane na Univerzitetu „Federiko II“ u Napulju.
San i telesna težina
- Takođe, treba uzeti u obzir da, ako loše spavate, delom zbog vrućine, dolazi do promene lučenja melatonina, koji ne reguliše samo san već i metabolizam. On smanjuje naše potrebe za insulinom, što znači da, kada dobro spavamo, noć koristimo i za uklanjanje otpadnih materija i održavanje idealne telesne težine. Tome treba dodati i činjenicu da se, kada prekidamo san, tokom dana osećamo umorno i teže se koncentrišemo, što izaziva stres i, zajedno sa porastom kortizola, povećava sposobnost organizma da stvara masno tkivo i masti. U prevodu, to znači da se povećavaju telesna težina i obim struka – objašnjava profesorka Kolao.
Vrućina i drugi hormoni
Kortizol nije jedini hormon koji je uključen u moguće gojenje tokom toplih meseci. Grelin se, na primer, povećava, a sa njim i osećaj gladi, dok se leptin, hormon sitosti, smanjuje. Rezultat je veća želja za hranom, posebno onom koja pruža utehu.
- Grelin i leptin su zapravo suprotnosti i imaju sezonski efekat. Grelin se povećava zimi i smanjuje leti, i obrnuto. Međutim, treba imati u vidu da savremen čovek ne živi kao nekada. Danas imamo struju i grejanje, pa klimatski uslovi ne utiču na nas na isti način. Zato nisu svi leti manje gladni, a zimi više – kaže profesorka Kolao.
Ne, metabolizam se ne ubrzava
Još jedno rasprostranjeno verovanje jeste da se metabolizam leti ubrzava. Nažalost, to je velika zabluda, jer telo, kako bi smanjilo potrošnju energije, uglavnom nastoji da troši manje.
- Zapravo, menja se potreba za energijom, koja najvećim delom služi za termoregulaciju. Drugim rečima, zimi trošimo više kalorija kako bismo podigli telesnu temperaturu, jer organizam mora da se bori protiv hladnoće i greje nas, dok se na vrućini potrošnja energije smanjuje, pošto telo ne mora da se zagreva, pa usporava rad. Zato leti prirodno osećamo manju glad. Međutim, kada su temperature veoma visoke, manje smo motivisani i za boravak napolju i za vežbanje – objašnjava profesorka Kolao.
Lagana ishrana?
Još jedna letnja zabluda jeste ideja da se leti hranimo bolje ili bar lakše, zbog većeg udela salata i svežeg voća u jelovniku. Međutim, često zaboravljamo da unos kalorija može da se poveća, a da toga uopšte nismo svesni. Dovoljno je da pomislimo na primamljive sladolede, sorbete, slatka i ledena pića tokom druženja, koja su često praćena visokokaloričnim grickalicama.
- Prerađena industrijska hrana, uključujući sladoled, vari se sporije od svežeg voća i povrća, a slatka pića ne gase žeđ kao voda – napominje endokrinološkinja. O kalorijskoj vrednosti sladoleda u poređenju sa voćem i povrćem ili slatkih pića u poređenju sa vodom ne treba ni govoriti.
Saveti stručnjakinje
„U potpunosti sam protiv alkohola uopšte, ali preporuke za ishranu treba prilagoditi uzrastu i načinu života. Za sve važi isto pravilo: voće i povrće nikada ne bi trebalo da izostanu ni za ručak ni za večeru, kao ni dovoljan unos tečnosti u vidu vode ili, bar, smutija. Proteini su važni, kao i ugljeni hidrati, ali fizička aktivnost ne sme da se zanemari. Takođe, uvek je bolje dati prednost neprerađenoj hrani, a ako vam je potrebna utešna hrana, neka to bude voće, čak i u obliku domaće granite ili domaćeg sladoleda“, savetuje endokrinološkinja i dodaje da telesna težina treba da bude glavni pokazatelj. Indeks telesne mase trebalo bi da bude manji od 25, a obim struka znatno manji od 88 centimetara kod žena i 101 centimetar kod muškaraca.