Srbija generalno u ovom trenutku nije spremna za parlamentarne izbore i sve ono što sledi u kampanji i nakon nje neće biti mirno, dobro i stabilno. Takođe, jedinstvo opozicije i studenata ne bi dalo rezultat a za pobedu na najavljenim izborima ključna je koalicija birača. To je rečeno tokom detaljne analize političke scene u Srbiji u podkastu “Razgovori u Demostatu” koji je vodio Zoran Panović a sagovornici su bili master politikolog Đorđo Žujović i politikolog Nikola Tamburkovski.
Na pitanje kakav efekat ili kontraefeket daje strategija Vučića da stalnim prolongiranjem datuma izbora iscrpi strudente, opoziciju i javno mnenje, Žujović, uz ogradu kako ne očekuje da će se posle izbora išta rešiti, ukazuje da je godinama predsednik države bio dominantna figura koja je određivala da se čak i u pola mandata poslanika, bira novi saziv, navodi Demostat.
„Ovo što se desilo poslednjih godinu i po dana malo mu je izvuklo iz ruku te adute. A njegov najveći adut u javnosti bio je da može da raspiše izbore onda kad to smatra da je važno. Prošlo je neko vreme od tog novembra 2024. godine i ljudi su sve manje njega gledali kao osobu koja odlučuje o tome. On i cela njihova struktura našli su se u nekoj vrsti defanzive u kojoj se nisu baš najbolje snalazili. Radi se o organizaciji koja je od 2012. navikla drugačije, a da ne zaboravimo ni njihovu predistoriju. Ono što najviše radikali vole to su izbori, jer u izborima može sve, ništa te ne obavezuje i niko te posle njih ništa ne pita“, naveo je.
Vidi, kako dodaje, dve stvari koje on sa tim iscrpljivanjem dobija.
„Prvo je to da vraća na sebe fokus. “Ja odlučujem kad su izbori”. I zato vidim to: biće za dva meseca izbora, biće za tri, biće prvo jedni, pa će posle biti drugi. Mislim da mu je veoma važan taj psihološki moment da je on taj koji odlučuje. Druga stvar je to među ljudima uvreženo mišljenje da on raspisuje izbore kad je siguran da dobija. A to je vrlo važan psihološki efekat koji treba da izvrši mobilizaciju “pešaka” koji će onda izneti tu kampanju“, kazao je Žujović i dodao da će rezultati izbora pokazati koliko su se naprednjaci konsolidovali, a da ih je ta taktika svakako oslobodila straha.
On ne misli da je u međuvremenu kod studenata ponestalo samopuzdanja u odnosu na prethodnu godinu već da su im lokalni izbori doneli praktična znanja koja pre toga nisu imali.
Tamburkovski se slaže da je trenutna situacija obeležena iščekivanjem parlamentarnih i predsedničkih izbora i da Vučić već mesecima i u kontinuitetu najavljuje izbore, pominje ih i odlaže.
„Mislim da se sve vreme čeka neki prelomni trenutak, da kao posledica te taktike iscrpljivanja splasne entuzijazam i rejting studentske liste, da dođe do neke podele unutar pokreta ili da studenti naprave neku taktičku grešku. Naprimer, da se pod pritiskom odluče za neku blisku saradnju sa opozicijom i tu se utope, ili da naprave neku drugu veliku grešku i da Vučić potom samouvereno krene ka raspisivanju izbora“, navodi sagovornik Demostata.
Mišljenja je i da je Vučić verovao da će studentski pokret imati neki razvojni put poput dosadašnjih protesta, da će dobijanjem forme pokreta polako nestajati ta magija.
„Drugim rečima, očekivao je da će studenti u jednom trenutku postati političari i da će onda da ih pobedi na način na koji je do sada pobeđivao sve svoje političke protivnike. Čini mi se da su, bar za sada, studenti to vešto izbegli“, objašnjava Tamburkovski i potvrđuje da do sada tas nije definitivno prevagnuo na studentsku stranu, da nije došlo do nekog usijanja jer protesti više nisu tako masovni, ali otkako je postalo jasno da će ishodište ove krize biti izbori, te ranije aktivnosti su postale sporedne.
U javnosti se u svetlu političke snage dosta govori o mladima, studentima ili Vučićevim ljudima, govori se i o penzionerima ali, iskustva pokazuju da su 2000. i 2012. tu sistemsku promenu vlasti izneli sredovečni ljudi, rekao je voditelj i pitao da li se sada bitka za tu populaciju marginalizuje.
„Iako su nam za analizu potrebne i neke insajderske informacije, očigledno je dobitna taktika da studenti ne budu na listi već da delegiraju autoritete u raznim oblastima koji će biti bolji i uspešniji provodnik do sredovečnih birača – kazao je Žujović. On objašnjava i da će studentski pokret, pošto je zakoračio u politički život, dobiti i političke obrise što ni praktično ni zakonski ne može da se izbegne. “Samim ulaskom u parlament dobijaju se prava i obaveze, a sasvim sigurno i neki politički život koji će biti na dnevnom nivou”, rekao je i zapitao da li će, na primer ideološke razlike koje su svi izbegavali u kampanji, da dominiraju nad temama koje su nosile tu kampanju.
Na pitanje kakvu dinamiku u raspisivanju izbora očekuje, Tamburkovski je procenio da će do kraja ove godine prvo biti održani vanredni parlamentarni izbori, pre predsedničkih i veruje da je vrlo blizu donošenje takve odluke a moguće je i da je već doneta.
„Na parlamentarnim izborima lista na kojoj bi Aleksandar Vučić bio nosilac i kandidat za premijera, imala bi bolje šanse nego na eventualnim predsedničkim, gde Vučić više ne bi mogao ni da se kandiduje“, ocenjuje Tamburkovski.
Mišljenja je da je plan vladajuće koalicije da sve što imaju ulože u parlamentarne izbore i na ovu listu.
„Važno je podsetiti da ne postoje prepreke da Vučić kao predsednik države bude nosilac liste ili kandidat za premjera ispred SNS-a. On bi samo morao da podnesa ostavku onog momenta kada bude izabran na novu funkciju. Tu nema mesta tezama da je to neka antievropska ili antidemokratska praksa“, objasnio je on naglasivši da ako Vučić da ostavku na mesto predsednika Srbije, izbori za tu funkciju morali bi da se održe u roku od 90 dana.
Priželjkivani scenario SNS-a je da osiguraju novu četvorogodišnju parlamentarnu većinu i mesto premjera koji ipak, prema Ustavu, donosi i najveću političku moć u zemlji. Nakon toga bi se išlo na predsedničke izbore na kojima bi neku šansu za pobedu svog kandidata SNS video u defetizmu i apatiji opozicionih birača.