Vreme kada se večera može značajno uticati na zdravlje, naročito na regulaciju nivoa šećera u krvi, a čini se da ovo pravilo važi bez obzira na to šta tačno jedete. Nova istraživanja ukazuju na to da usklađivanje obroka sa unutrašnjim telesnim satom može biti ključno za metaboličko zdravlje.
Uticaj na nivo šećera u krvi
Vreme uzimanja obroka može biti podjednako važno kao i sastav hrane – a možda čak i važnije. Portal VeryWellHealth objašnjava da se „osetljivost na insulin menja tokom dana kako bi se uskladila sa cirkadijalnim ritmom organizma”. Ishrana koja nije usklađena sa ovim biološkim ritmovima vremenom može dovesti do poremećaja u kontroli nivoa glukoze, prenosi Index.hr.
Sajt Diabetes.co.uk takođe upozorava da se osobe sa „smanjenom tolerancijom na glukozu” suočavaju sa znatno većim rizikom od razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Medicinski stručnjaci dodaju da razumevanje načina za smanjenje ovog rizika može pomoći u prevenciji dijabetesa i smanjenju verovatnoće za nastanak srčanih oboljenja.
Kada je najbolje večerati?
Liječnici se slažu da ne postoji jedinstveno „savršeno“ vreme za večeru koje odgovara svima. Ipak, mnogima bi se koristilo da odaberu stalan termin koji se uklapa u njihovu rutinu. VeriVellHealth napominje da „večera više od dva sata prije spavanja može poboljšati kontrolu šećera u krvi“.
U jednom nasumičnom kontrolisanom istraživanju pokazalo se da večera unutar dva sata pre spavanja narušava sposobnost tela da reguliše šećer u krvi nakon obroka. Rezultati upućuju na to da izbegavanje kasne večere može poboljšati regulaciju glukoze jer se unos hrane usklađuje sa prirodnim cirkadijalnim ritmovima.
Rezultati naučnih studija
U drugom ispitivanju zdravih odraslih osoba, čiji su podaci praćeni uređajima za kontinuirano merenje glukoze, otkriveno je da je večera u 18 sati „poboljšala 24-satnu kontrolu glukoze u krvi i metabolizam lipida tokom doručka sledećeg jutra“. Naučnici su taj učinak utvrdili uporedbom ranog obroka s istom večerom konzumiranom kasnije, u 21 sat.
Još jedno istraživanje pokazalo je da je kasna večera u 22 sata „povezana s višom razinom glukoze u krvi tokom noći, višom koncentracijom inzulina i nižom oksidacijom masnih kiselina“ u poređenju sa istim obrokom pojedenim u 18 sati.
Prema studiji objavljenoj u Nacionalnoj medicinskoj knjižnici (National Librari of Medicine), konzumacija obroka kasnije tokom dana povezana je s većom učestalošću metaboličkih poremećaja. „S druge strane, rano vremenski ograničeno jedenje – kao što je rani doručak i ranije večeranje – poboljšava nivo glukoze u krvi i oksidaciju supstrata. Cirkadijalni hormoni, uključujući kortizol i melatonin, interaguju sa vremenom obroka i igraju ključnu ulogu u regulisanju metaboličkih procesa“, zaključuje studija. Ovo sugeriše da zakazivanje obroka u skladu sa unutrašnjim satom tela može poboljšati opšte zdravlje.