Ljudi u ovoj zemlji spavaju najmanje, a spadaju među najdugovečnije na svetu

Istraživanje pokazuje da kultura i način života mogu značajno uticati na navike spavanja, ali i da kraće spavanje ne mora automatski značiti lošije zdravlje. Među zemljama sa najmanje sna našle su se i Indija, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Kultura i životna sredina

„Iako je san biološki proces, na njega snažno utiču kultura i životna sredina. To jasno vidimo u zemljama sa kraćim prosečnim trajanjem noćnog sna“, rekla je naučnica za san Heli Koskimaki, šefica odeljenja za san u Oura-i. „U Indiji je uobičajeno da porodični obroci odlažu vreme za spavanje, u Japanu dugo radno vreme pomera san kasnije, a u UAE ekstremna vrućina tera ljude da vežbaju kasno noću ili veoma rano ujutru“, rekla je za Newsweek.

Podaci studije prikupljeni su od korisnika pametnih prstenova koji prate njihovu aktivnost. U svakoj od dvanaest zemalja za koje su podaci bili dostupni, uzorak od 5.000 ljudi je korišćen za analizu obrazaca spavanja. Zanimljivo je da zemlje sa kraćim trajanjem spavanja ne moraju nužno imati lošije zdravstvene ishode. Japan, na primer, ima duži prosečan životni vek od bilo koje druge zemlje u studiji, prenosi Index.hr.

Preporuke i zdravstveni rizici

Američka akademija za medicinu spavanja i Društvo za istraživanje spavanja preporučuju da odrasli spavaju sedam ili više sati po noći kako bi izbegli zdravstvene rizike.

Prema medicini Džons Hopkins, hronični nedostatak sna može dovesti do povećanog rizika od razvoja demencije, gojaznosti, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i potencijalno raka dojke, debelog creva, jajnika i prostate. Takođe može uticati na vašu sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu, na poslu ili tokom vožnje.

Obrasci spavanja variraju u zavisnosti od kulture

„Obrasci spavanja se dosta razlikuju u zavisnosti od kulture. Navike dremkanja poput sijeste, radnih rasporeda, vremena provedenog ispred ekrana i stavova prema odmoru su snažno pod uticajem geografskih i kulturnih normi“, rekao je Hamid Džalilijan sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

„Međutim, ljudska biologija je prilično dosledna. Za većinu odraslih, najzdraviji raspon izgleda da je oko 7 do 8 sati noću. U velikim skupovima podataka vidimo jasan obrazac u obliku slova U, pri čemu su oba ekstrema – manje od 6 sati ili više od 9 sati – povezana sa višim stopama srčanih oboljenja, dijabetesa, depresije, kognitivnog pada, pa čak i smrtnosti.“

Ourini podaci su pokazali značajne globalne razlike u trajanju sna, iako su svi bili unutar raspona koji se generalno smatra zdravim. Koskimaki dodaje da različite populacije takođe imaju različite hronotipove – biološku tendenciju da budu jutarnji ili večernji tipovi.

„Izazov sa kojim se suočavaju ove „noćne nacije“ jeste taj što moderno društvo – posao, škola, porodica – često zahteva rana jutarnja buđenja, što znači da je san skraćen“, rekla je ona. „Ključ je razumeti da je količina potrebnog sna individualna, varira od osobe do osobe i menja se tokom života. Praćenje vašeg hronotipa i podataka o spavanju, i slušanje koliko se odmorno osećate, može vam pomoći da izgradite doslednu rutinu.“

Erik Džou, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Harvard, rekao je za Newsweek da je njegova nedavna studija odraslih u SAD otkrila prosečno trajanje sna od 7,6 sati, sa širokim rasponom od 6,5 do 8,9 sati. Jedan problem, rekao je, je „društveni džet leg“.

„Tradicionalno smo mislili da je društveni džet leg, ili pomeranje obrazaca spavanja između radne nedelje i vikenda, povezan sa lošijim ishodima. To se dešava zato što osoba možda ne spava dovoljno radnim danima, a zatim to nadoknađuje vikendom, što nije dobro, i stvara cirkadijalnu neusklađenost, što je takođe loše“, objasnio je.

„Sve ovo ukazuje na to da je nedovoljan san globalna zdravstvena epidemija koja ne poznaje granice. U današnjem svetu, sa toliko interesovanja koja se takmiče za našu pažnju u roku od 24 sata, san je najmanje zabavna aktivnost, ali može biti najkorisnija.“