Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović ocenio je u popodnevnom delu zasedanja da predložene izmene zakona „ne vode suštinskom rešavanju problema nameštanja izbora od strane Srpske napredne stranke“.
„Imamo prioritetne preporuke ODIHR, imamo svedočenja ljudi, uticaj na biračke odbore, ‘bugarski voz’, kontrolu medija…O ovome se izjasnilo i oko 550 poslanika Evropskog parlamenta usvajanjem rezolucije o izbornoj krađi u Srbiji“, rekao je Lazović tokom rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.
Pozvao je vlast da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
„Izgubićete ih uprkos svim malverzacijama“, dodao je poslanik ZLF.
Poslanik Željko Veselinović iz grupe Radnička partija-Ruska stranka-Ujedinjena seljačka stranka ocenio je da je izborni proces u Srbiji „prilično kontaminiran prethodnih decenija“.
„Još od (Slobodana) Miloševića se ide u priču kako su izbori pokradeni. Svi mi ovde moramo raditi na tome da izborni dan protekne u normalnoj atmosferi jer ako krećete u izborni proces s činjenicom da neko unapred ne želi da prizna rezultate glasanja, onda je džabe sve ovo što radimo“, kazao je Veselinović.
Na kritike poslanika opozicije u vezi kriterijuma za formiranje manjinskih izbornih lista, poslanik Srpske napredne stranke (SNS) i predlagač zakona Miroslav Petrašinović kazao je da je na predloženim izmenama zakona „insistirao ODIHR“.
„Naš predlog je bio da koristimo poseban birački spisak nacionalnih manjina posebno kad su u pitanju kandidati za narodne poslanike i da gledamo šest meseci od dana održavanja izbora da li je upisan u taj birački spisak koji se vodi kod saveta nacionalnih manjina. ODIHR je odbio naš predlog kao diskriminatorski“, kazao je Petrašinović.
Dodao je da je ODIHR „insistirao“ i da liste grupe građana mogu da dobiju manjinski status.
Poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović optužio je vlast da „ignoriše“ hapšenje načelnika beogradske policije Veselina Milića.
„Živimo u rijalitiju gde vaša policija ne može da pronađe leš koji je sakrila vaša policija, koja je pokušala da miri vaše kriminalce s vašim kriminalcima i gde su vaši kriminalci pucali u vaše kriminalce. Kako smo došli do toga da je bezbednosti sektor glavni uzrok nestabilnosti u Srbiji, da se građani danas najviše plaše policije, to treba da objasnite“, kazao je Grbović.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je oduzela reč Pavlu Grboviću tvrdeći da se ne drži dnevnog reda.
Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije (NPS) kazao je da vlast ne želi da preuzme odgovornosti za svoje greške i da godinama unazad brani one koji krše zakon i bave se kriminalom.
„Ko je postavio Veselina Milića za načelnika beogradske policije? On je bio kandidat i za direktora policije. Vršena je bezbednosna procena. Kako služba za unutrašnju kontrolu tada nije videla kontakte sa kriminalcima“, upitao je Aleksić.
Po njegovim rečima, desio se slom sistema, a institucije se o tome stidljivo oglašavaju i niko ne preuzima odgovornost.
Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde (SSP) kazao je da šef policije ne treba da „miri dva kriminalca“ i nakon ubistva jednog od njih „sakriva telo“.
Ocenio je da poslanici ne mogu da pričaju o preporukama ODIHR u trenutku kada se desio „slom države“.
Aleksandar Mirković iz SNS kritikovao je opoziciju što se ne drži dnevnog reda i priča o temama koje nemaju veze sa izbornim zakonima.
„Iza vas ostaće upamćeno da su vas kriminalci doveli na vlast, da su počeli da vas likvidiraju i ubijaju, da ste im prodavali fabrike i ostavljali ljude bez posla (…) Iza Vučića će ostati rezultati“, kazao je Mirković.
Edis Durgutović iz Socijdemokratske partije Srbije kazao je da određene preporuke ODIHR „nisu najsrećnije rešenje“ kada je reč o izbornom sistemu u Srbiji i kritikovao odredbe koje se odnose na nacionalne manjine.
Rekao je da će biti moguće zloupotrebe ako bude usvojen predlog da se grupe građana kandiduju na izborima po pravilima koja važe za stranke nacionalnih manjina.
Skupštinska sednica na čijem su dnevnom redu predlozi izmena i dopuna četiri izborna zakona počela je prošle nedelje.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv 10 osoba zbog sumnje da su izvršile različita krivična dela u vezi sa krivičnim delom teško ubistvo, a među njima je doskorašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić i troje pripadnika policije koji su bili njegovo obezbeđenje.
Miliću se na teret stavlja neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a za telom A. N. koji je poslednji put viđen 12. maja u restoranu na Senjaku još uvek se traga.
Deo opozicionih poslanika je do pauze u 14.00, kritikovao previđeni način i vremenske odredbe za zakonsku izmenu u vezi sprovođenja obuka za članove biračkih odbora, te ukazao da Srpska napredna stranka (SNS) i to želi da iskoristi da bi zloupotrebila izborni proces, što je vlast negirala.
Poslanik Zeleno levog fronta (ZLF) Robert Kozma je kazao da su izmene u vezi obuka kozmetičke i da neće dovesti do unapređenja izbornog proces, te optužio vlast da je izborni dan pretvorila u ratnu zonu.
Kazao je i da će uprkos tome ZLF i građani spremno dočekati izborni dan i optužio vlast da ne želi da primeni ni jednu od ključnih preporuka Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Ministar pravde Nenad Vujić je negirao te stavove istakavši da su zakonske izmene u vezi obuka članova biračkih odbora u skladu s preporukama ODIHR-a i mišljenjima drugih međunarodnih institucija, a u cilju standardizacija i sitematizacije obuka.
Poslanik SNS Miroslav Petrašinović, inače predlagač izmena i dopuna sva četiri izborna zakona, rekao je da je predviđeno da je Republika izborna komisija nadležna za te obuke i da trenutno ima 1.500 trenera.
Na izmene i dopune zakona o izboru narodnih poslanika o izboru predsednika Republike, kao i o lokalnim izborima i o Ustavnom sudu, za koje vlast tvrdi da su u skladu s preporukam ODIHR podneto je oko 160 amandmana.
S druge strane, opozicije i deo stručne javnosti smatra da su te izmene kozmetičke i da ne doprinose sprečavanju zlouptreba izbornog procesa za koji optužuju vlast.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je tokom rasprave kazala i da je prihvaćeno nekoliko amandmana opozicionih poslanika, te im zahvalila na trudu i konstruktivnom radu, našta je deo opozicije negodovao tvrdeći da ona stvara lažni privid o zajedničkom radu.
Deo opozionih poslanika je povodom slučaja „Senjak“, odnosno hapšenja deset osoba uključujući i načelnika beogradske policije Veselin Milić u vezi nestanka A.N. u restoranu u tom beogradskom naselju, zatražio odgovornost ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović i da dođe u Skupštinu.
Jovanović je zatražio da u Skupštinu dođu i predstavnici Tužilaštva i da se obrate poslanicima o tome šta se tačno desilo na Senjaku i kako je to uopšte moguće.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Snežana Paunović, inače funkcionerka Socijalističke partije Srbije čiji je Dačić lider, rekla je da „nije posao Dačića da sedi ovde (u Parlamentu) i da na sva zvona objašnjava šta ko misli o toj situaciji“.
Poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) Vladimir Pajić je, zbog „slućaja Senjak“, zatražio ostavku svih članova Saveta za nacionalu bezbednost.
Pajić je kazao da se PSG zalaže za primenu evropskih vrednosti u Srbiji, te je vladajuću SNS nazvao „drumskim razbojnikom na evropskom putu Srbije“.
Njegove stavove je odbacio šef poslanika SNS Milenko Jovanov te ukazao na prošlogodišnja dešavanja u Novom Sadu „kada su i članovi PSG dogovorali terorističke aktivnosti“.
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Petrović je zatražio da iz zakonskih izmena bude izbrisana odredba kojom je predviđeno da jedan glasač može potpisom da podrži više izbornih lista, jer se, kako je rekao, tako stvara mogućnost za nastanak velikog broja fantomskih lista, dok je Jovanov odgovorio je to preporuka ODIHR.a.
Cilj izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima je, kako piše u tom pravnom aktu, unapređenje postupka izbora odbornika skupština lokalnih samouprava u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR-a o izborima za narodne poslanike od 17. decembra 2023.
Usvajanje tog zakona je povezano s usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, jer se rešenja u oba zakonska predloga zasnivaju na istim preporukama ODIHR-a.
U obrazloženju piše i da je predviđeno da se uklone ograničenja davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste, da bi se promovisali pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja.
Navedeno je i da su izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima predviđeni preciziranje kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za podnošenje i proglašenje tih lista da bi bile sprečene zlouptrebe u toj oblasti.
Tekst tog zakonskog predloga sačinjen u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR-a od 17. aprila 2026.
Cilj zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je navedeno , je unapređenje postupka njihovog izbora u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR o izborima održanim 17. decembra 2023.
Izmene se tiču, kako je ukazano, unapređenja kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupka kandidovanja, kao i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu previđa, između ostalog, predviđa razumno kratke rokove od 20 dana za postupanje suda o zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu.
(Beta, 19.05.2026)