Kaže naš visokopoštovani ćAca, inače nosilac hoklice prvog reda, pogotovo sada, kad obilazi hodnike i predsoblja evropskih institucija, da je on najveći graditelj i neimar ove zemlje, veći čak i od Tita.
Svašta je nešto uradio, izgradio, rekonstruisao, ali izgleda da nije ništa renovirao. Renoviranje mu dođe kao neka strašna reč, nešto mnogo nezgodno i opasno. Stvarno, kad malo pogledamo unazad, što inače nije dozvoljeno u ovoj naprednoj državi Ćacilend, stvarno je mnogo naš ćAca rekonstruisao. Recimo, tako je „dobro“ rekonstruisao ovu našu državu, da bi mu pozavideli svi bosovi sa Sicilije. Ma i film da snime po njemu. I onako nastavka filma Kum ima manje nego što naš ćAca ima „kumova“. Rekonstrukcijama, od šatro-države, dođosmo do šator-države. Još samo da prebaci poslaničke klupe iz Skupštine pod šatre Ćacilenda, i proces rekonstrukcije je završen. A nije da ta ideja nema i nekih prednosti. Pod šatorom je sve drugačije u odnosu na zgradu Skupštine, tu je ili hladno, ili vruće, uvek zagušljivo, tako da bi njegova poslanička ćacad sigurno radila brže, jače, bolje. A pošto su mu i pod prozorom, može bolje da ih kontroliše i usmerava sa balkona Andrićevog venca. Ima smisla, zar ne?
E sad, ima nekoliko mana ta njegova ideja o šator-državi, jer nije nešto u skladu sa EU i modernim državama. Više liči na neke zaostalije delove Azije, tamo negde oko Mongolije, istočne Rusije i severo-zapadne delove Kine. A i taj BRIKS, ili ti cigle po srpski, nije ni blizu, a ni baš nešto dostupan. Okružila nas ova EU sa svih strana, tako da jedino leteći automobili mogu da pomognu ćacadi što veruje u ćAcine bajke da nekako stignu do tog BRIKS-a. Jer železnicom nije baš nešto bezbedno, a i to mora opet preko te EU, i tih granica, gde su samo za nas obezbedili posebne kontrole i zasebne šaltere. Što li nas toliko proveravaju, kad je ćAca najpoštovaniji i najbolji lider? A avioni nešto i ne lete preko tog ukrajinsko-ruskog fronta, tako da od svega u vazduhu ostaju samo slatke laži našeg ćAce. Izgleda da je baš zbog tog BRICS i teta Ursula donela dve cigle našem ćAci, da ga stavi na kanal, i pokaže šta mogu dve cigle da naprave jednom lokalnom diktatoru. Može i Đuka da mu objasni, jer njegova sorta dobro zna kako se i šta nekad radilo govedima baš sa dve cigle na kanalu. Izgleda da je naš ćAca ipak „progledao“ zbog ove Ursuline posete, naprasno se demokratizovao, odlučio da rekonstruiše taj REM, pa i da podvuče CRTU ispod čuvenog biračkog spiska, sve samo da teta Ursula ne upotrebi te cigle. Čak je pustio iz pritvora sve „teroriste“, „rušioce ustavnog poretka“ i ostale studente, za svaki slučaj. A ako se baš taj REM i taj birački spisak opet uruše, uvek može da izjavi ono njegovo „sve što je Ursula tražila smo renovirali, samo taj REM i birački spisak nismo“.
Ako je precednik ćAca zbog Ursule odjednom progledao, postavlja se pitanje šta treba uraditi da i prosečna ćacad, ona što glasaju za njega progledaju i shvate istinu koja ih okružuje? Svi znamo priču o Asteriksu i Obeliksu, i onom čarobnom napitku od koga steknu čudesnu snagu, i mogu da urade sve. Nama ovde izgleda treba drugačiji čarobni napitak, za renoviranje očiju i rekonstrukciju sivih ćelija, i to baš velika količina napitka. Da bi se spremio, potreban nam je veliki kazan i to od kvalitetnog materijala. Recimo napravljen od Ustava Srbije, i dodatno ojačan i obložen zakonima i propisima. Studente i građane ćemo da zadužimo da nastave sa loženjem, i održavanjem pritiska, baš koliko treba da se situacija ne prelije ili ne daj bože, eksplodira, a da ipak uspešno istopi sve lojaliste i steriliše okruženje od svih radikalnih bakterija i ostalih informerskih zaraza. Naravno, tu ćemo dodati sva ona slepa creva koje je Vesić operisao u međuvremenu, i dodati njegove krokodilske suze, sa konferencije kada je podneo ostavku. Sve što ide u kazan odgovornosti ipak mora da bude po receptu „1 + 2 + 3“, jedan predsednik države, dva predsednika vlade i tri resorna ministra. Naravno, dodaće se tu i neki Mali, ali o tom potom. Za sada je bitan Ćaci broj 1, jer ako se hvali da je za sve zaslužan, onda mora biti i za sve odgovoran. Tako ti je to po receptu. Pa da nakon otvaranja očiju, krenemo svi zajedno u renoviranje odgovornosti kroz veliku rekonstrukciju pravde u našoj državi.