Vučić je ponovo pozvan na večeru kod lidera EU. Dijetalni obrok u ranim večernjim časovima uz neprijatne poruke da Srbija sada i ne tapka u mestu u evrointegracijama, već jalovim koracima ide unazad.
Poruke da u zemlji nema pravne države sem prazne ljušture oivičene granicama i da je Vučićev korumpirani voz otkačio medijske slobode u poslednjem vagonu i ostavio ih na nekom uskom koloseku da ih Lučić i Sadler gađaju blatom ili ih prikače na neku svoju režimsku dizel mašinu i odvuku nikuda.
Po dolasku u neko dalje predgrađe Niša (bliže ne sme), prestonice roštilja, da bi ojačao kalorije posle dijetalnog briselskog obroka zapretio je da će „prošetati gradom“ koji je ustao i proglasio ga na ulici „personom non grata“. Ali, obećao je da će učiniti sve „što je u njegovoj moći“ da se do kraja godine iz centra Beograda ukloni šatorsko naselje. Zašto? Da li su mu u Briselu rekli da Ćacilend nije Kamelot, već stanište ljudi bez principa i morala i da se ne bruka na velika zvona jer mu ni oni u Briselu ne mogu oprati „političkim blatom“ zaprljani imidž.
Nije mu ni udvaranje Nišlijama išlo naruku ni zbog obećanih 100 miliona evra za aerodrom ni zbog nove subvencionisane fabrike, kada je u Nišu i na jugu Srbije više hiljada građana dobilo otkaze i gurnuto na socijalna davanja. Uloga nemačkog barona – fikcije Minhauzena iz 1720. godine, više mu ni prividno ne stoji. I taj nemački „gospodin“ baron je putovao „letećim mobilijarima“ na Mesec. Za razliku od Karla Fridriha Hieronima Minhauzena, opisanog ekscentričnog lika i vlasnika minhauzenijada, pisaca Rudolfa Raspea i Gotfrida Birgera, ovaj naš pravi štetu ne samo u stranicama zapisa, već i u našem realnom životu.
Veliki broj ispričanih laži vodi tvorca laži u izmišljeni svet i paralelnu stvarnost, a iz toga nema jednostavnog povratka. Naprotiv, ceđenje opcija i rušenje mostova postaju konstanta bez izlaza i povratka.
Loše je izveo tezu Miloševićevih PR „magova“ da je narod plastelin i da ga treba mesiti po svojoj volji. Hteo je i samo Miloševićevo „ostvarenje“ da prevaziđe.
Čovek koji je učio na Miloševićevim greškama se sada zapetljava u lavirintu svojih pogrešnih poteza. Očigledno je kampanjski i kolokvijalno učio, a ne sistematski i komparativno. Uostalom i Milošević i on su podigli studente protiv sebe, a zatim i Zapad, odnosno Kvintu i Rusiju. Sada je na dobrom putu da posle pedale na Floridi dobije keca iz vladanja u Moskvi, a Brisel, kao što kaže naslov teksta, zvoni dva puta. Gluvom to nije dovoljno.