Carine, trgovinski rat, borba za tehnološku dominaciju, sukob oko Tajvana i sve otvorenije rivalstvo Kine i Amerike – odnos dve najveće svetske sile danas direktno utiče na ekonomiju, bezbednost i odnose širom sveta. Dok Vašington pokušava da ograniči kineski uticaj, Peking sve jasnije pokazuje ambiciju da postane vodeća globalna sila, dok je Evropa u raskoraku između sopstvenih ekonomskih interesa i političkog savezništva sa Amerikom. Koliko je Kina danas zaista jaka, da li je novi hladni rat već počeo i može li pitanje Tajvana da postane tačka ozbiljnog globalnog sukoba – o tome je u emisiji Svet i mi govorio Keri Braun, bivši prvi sekretar britanske ambasade u Pekingu i jedan od vodećih stručnjaka za Kinu.
U javnom i političkom diskursu sve češće se koristi termin “novi hladni rat”, ali Keri Braun smatra da takva paralela ne odražava stvarnu prirodu odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, pre svega zbog duboke ekonomske i tehnološke povezanosti dve zemlje i savremenog globalnog sistema koji funkcioniše drugačije nego u 20. veku.
“Ne mislim da će ovo biti novi hladni rat. Kineska i američka ekonomija su previše isprepletane, a globalna ekonomija danas nije ono što je bila šezdesetih i sedamdesetih godina. Usponom veštačke inteligencije, novim tehnologijama i novim oblicima proizvodnje energije, Kina veoma doprinosi tom razvoju. Ona je globalni lider u farmaceutskoj industriji, brzim vozovima, veštačkoj inteligenciji i robotici. Biće veoma teško da Zapad to ignoriše jer će im biti potreban pristup toj tehnologiji. Postoji veliko nepoverenje, ali dve strane se ne uklapaju lako, a ne mogu ni potpuno da se razdvoje. To je realnost sa kojom ćemo morati da živimo u budućnosti i ne vidim da će se to promeniti,” kaže Keri Braun.
On objašnjava da upravo ta međuzavisnost definiše i naredne političke korake, uključujući i potencijalne dogovore između Vašingtona i Pekinga. Uoči mogućih razgovora Donalda Trampa i Si Đinpinga, Braun ističe da će fokus biti na trgovinskim pitanjima, ali da Kina u te pregovore ulazi strateški pripremljena i sa jasnim ciljevima.
“Mislim da su Kinezi dobro pripremljeni za to. Znaju šta mogu da daju i šta mogu da dobiju. Predsednik Si je snažan pregovarač, tako da Kina neće lako popustiti. Ono što će Kina želeti jeste da ubedi Ameriku da je dogovor dobar, čak i ako možda nije toliko dobar. Ali za njih je važno i ono što dolazi posle, jer će Kina pokušati da pobedi u igri, a ne da raspravlja o pravilima igre na početku. Dakle, verovatno će to biti sastanak na kojem će Tramp reći da je to najbolji dogovor ikada, dok Kina neće reći mnogo, ali pozicija Kine je snažna” smatra Braun.
On dodaje da bi eventualni susret Trampa i Putina, ukoliko se dogodi u istom periodu, mogao da skrene pažnju sa Kine, što bi, paradoksalno, Pekingu odgovaralo.
“Putin bi naravno bio veliko skretanje pažnje. To bi zapravo bilo dobro za Kinu jer bi fokus bio podeljen. Zato ne mislim da će Si biti posebno zabrinut zbog toga. Kina veoma ozbiljno shvata Sjedinjene Države, ali će u tim okolnostima postojati i poštovanje i suzdržanost, uz pogled uperen ka budućnosti” navodi Braun.
Govoreći o širem odnosu Kine i Zapada, sagovornik Insajdera naglašava da između razumevanja i slaganja postoji dubok politički jaz koji se ne može lako prevazići.
“Mislim da se Kina i Zapad razumeju, ali se ne slažu, što je drugačiji problem. Postoji duga istorija međusobnog upoznavanja, mnogo ljudi u Kini koji su živeli i radili u Evropi i Americi i obrnuto. Ali na političkom nivou postoje veoma velike razlike koje se odnose na svetski poredak, diplomatiju i vrednosti. I to nije lako, i neće biti lako da se reši. Najvažnije je da nastavimo da razgovaramo, ali ne mislim da ćemo moći da prevaziđemo te razlike jer su fundamentalne”, veruje Braun.
On podseća i da se Kina u međuvremenu dramatično promenila, posebno od početka 1990-ih godina, kada je i sam prvi put boravio u zemlji kao diplomata.
“Prvi put sam otišao u Kinu 1991. godine kao službenik britanske ambasade. Od tada se desila ogromna promena. Ekonomski razvoj je bio dramatičan, ali i društveni. Kina je mnogo više izložena svetu, ljudi imaju mnogo širi pogled i više samopouzdanja nego ranije. Njihova zemlja je jača i ima globalni značaj. Ali i dalje je to društvo u kojem su porodične veze veoma važne i gde država ima centralnu ulogu, gotovo kao istorijski kontinuitet koji traje vekovima” kaže Braun.
Posebno ističe da se paralelno sa ekonomskim rastom razvijala i tehnološka dimenzija moći.
“Brzina kojom se tehnologija razvila u Kini bila je izuzetno dramatična. To je sada tehnološka supersila i to znači da je politička moć dodatno pojačana. Vlada može da koristi tehnologiju da razume javnost, da se poveže sa njom i da je u određenoj meri kontroliše. Ali ne treba precenjivati jednostavnost sistema – Kina ostaje izuzetno komplikovana zemlja sa mnogo nivoa vlasti” kaže Keri Braun.
NASTAVITE SA ČITANJEM I POGLEDAJTE VIDEO NA — insajder.net