Često na telesni miris gledamo kao na neprijatnost – nešto što treba prikriti dezodoransom ili brzim tuširanjem. Međutim, mirisi koje naše telo proizvodi zapravo mogu otkriti iznenađujuće mnogo o našem zdravlju.
Odakle dolazi telesni miris?
Naš miris počinje od znoja – ali nije sav isti. Većina telesnog mirisa nastaje kada bakterije reaguju sa sekretima apokrinih žlezda, koje se nalaze uglavnom u pazuhu i preponama, prenosi Science Focus.
Ove žlezde luče gušću tečnost bogatu proteinima koja sama po sebi ima vrlo slab miris. Međutim, kada je razgrade bakterije na koži, nastaje prepoznatljiv, jak miris pazuha.
Nasuprot tome, ekrine žlezde, koje su raspoređene po gotovo celom telu, luče razblaženu mešavinu vode i soli. Ona obično nema jak miris, ali može doprineti neprijatnom mirisu kada se bakterije na koži razmnože.
Šta telesni miris može da kaže o zdravlju?
Suptilne promene u mirisu ponekad mogu ukazivati na zdravstvene probleme. Na primer, loše kontrolisan dijabetes može izazvati sladak, voćni miris daha ili kože, koji se često opisuje kao sličan mirisu bombona ili acetona.
To može biti znak dijabetičke ketoacidoze, hitnog stanja u kojem zbog nedostatka insulina dolazi do nakupljanja ketona u krvi.
Slično tome, bolesti jetre dugo se povezuju sa karakterističnim ustajalim ili „fekalnim“ mirisom, dok otkazivanje bubrega može izazvati miris nalik amonijaku, jer telo ne uspeva da izbaci štetne materije.
Infekcije takođe mogu promeniti miris, kao i hormonske promene poput trudnoće, nakon porođaja, menstrualnog ciklusa i menopauze.
Zanimljivo je da naučnici istražuju da li bi ljudski miris mogao da pomogne u ranijem i preciznijem dijagnostikovanju bolesti.
Nedavna istraživanja, na primer kod Parkinsonove bolesti, pokazala su da određena isparljiva organska jedinjenja koja se oslobađaju kroz kožu mogu da se promene mnogo pre nego što se pojave očigledni neurološki simptomi.
Ova oblast istraživanja delom je inspirisana osobama sa izuzetno razvijenim čulom mirisa – uključujući jednu ženu koja je primetila specifičan mošusni miris kod svog muža godinama pre nego što mu je dijagnostikovan Parkinson.
Način života, ishrana i genetika
Naravno, nisu svi mirisi razlog za brigu. Hrana poput belog luka, luka i karija sadrži isparljiva jedinjenja koja se izlučuju kroz znoj. Alkohol, kofein i razni lekovi takođe mogu promeniti miris tela.
Čak i stres može uticati na to kako mirišemo, kroz promene u sastavu znoja.
Važnu ulogu ima i prirodni mikrobiom kože – zajednice bakterija koje žive na našoj koži – zbog čega neki ljudi prirodno imaju jači miris od drugih.
Šta možete da uradite ako vas telesni miris brine?
Dobra higijena je najvažnija. Redovno pranje sapunom, posebno u delovima tela sa mnogo apokrinih žlezda, smanjuje broj bakterija koje razgrađuju znoj.
Antiperspiranti smanjuju lučenje znoja, dok dezodoransi prikrivaju miris.
Nošenje prozračne odeće, poput pamuka ili materijala koji upijaju vlagu, može ograničiti razvoj bakterija, naročito tokom vežbanja. Dovoljna hidratacija i uravnotežena ishrana takođe mogu ublažiti miris.
Ako su promene u mirisu dugotrajne, neobjašnjive ili praćene drugim simptomima – posebno kod dijabetesa, bolesti jetre ili bubrega – trebalo bi potražiti savet lekara.