Kažu ljudi da je veoma teško ovih dana snimiti dobar film, uzbudljiv, sa dobrim zapletom koji drži pažnju, a da bude uverljiv. E, baš sa tim problemom se suočio ovih dana precednik ćAca, jer mu je gledanost toliko opala da mora unapred da najavljuje, moli i kumi svoje pratioce, samo da uključe TV i odgledaju šta to ima da k(l)aže.
Zato je morao baš ozbiljno da pristupi poslu, jer ima toliko pravih „blockbuster” hitova trenutno u Srbiji, da mu je potrebno pravo čudo da bi privukao pažnju gledalaca. Jer teško je nadmašiti studente iz Novog Pazara, koji korak po korak osvajaju slobodu, sve u onom starom stilu, „kud studentska noga prođe, tu radikalska vlast više ne niče“. A tek ova sednica EU parlamenta, gde su mu skinuli i poslednju „babušku“ u kojoj se krio, i tačku po tačku, stavili tačku na podršku koju je imao ranije. Još i ta Anketna komisija, koja se usudila da pročita i prouči više od pola miliona dokumenata, i da javno objavi da postoje osnovi sumnje da postoji organizovana kriminalna grupa na čijem je čelu precednik ćAca. Strašno, strašno. Nisu mu pomogli ni filmovi o blokaderu Bačulovu, koji mobilnim telefonom i WiFi ekstenderima na zategi ruši nadstrešnicu, i ona ministarska pevaljka iz Žitorađe što uz pomoć vračeva, Vlaške magije i Teslinih vibracija otkriva diverzije, sabotaže i terorizam. Gledanost mu pada konstantno, pa to ti je. Čak je i epizoda o „zloj“ EU koja nam „zavrće“ gas od 1. januara 2026. totalno propala, jer su čak i njegova ćacad ukapirala da je ipak čika Pućin taj koji će da zavrne slavinu. A i Trump i Pućin ne dolaze u Budimpeštu. Strašno. Ali i to je neka druga priča.
Otišao je zato kod najboljih scenarista u Srbiji, društva sa Banjice, skraćeno DB, i tražio da mu naprave nešto što će konačno biti hit. I izgleda da je dobio šta je tražio. Radnja se odvija u glavnom gradu jedne siromašne zemlje koja ima bogate političare, gde mali kamp pobunjenika u centru grada, već sedam meseci hrabro odoleva napadima višestruko brojnijeg neprijatelja. Nije loše za početak. Malo podseća na Asteriksa i Obeliksa, ali nema veze, bolje je da liči na nešto nego da ne liči ni na šta. Onda ide zaplet. Zli student blokader, noseći kanister sa benzinom i pištolj, uspeva da se probije kroz gomilu policajaca koji obezbeđuju to nehigijensko naselje, uđe u jedan šator i zapali ga. Za dobar zaplet je potrebno da imamo i barem jednog heroja, zato je u priču ubačen i student 2.0 koji hoće da uči, i koji je rizikujući svoj život pokušao da ga spreči u tome. Naravno, da bi publika bila zadovoljna, mora da postoji srećan kraj. Zli student blokader je uhapšen u munjevitoj akciji policije, ranjeni student 2.0 je uspešno operisan, požar je ugašen i novi šator je ekspresno postavljen. Kako su morali da obezbede ulogu i za precednika ćAcu, on je dobio svojih 5 minuta (kamo sreće da je samo 5 minuta) u bolnici sa hrabrim ranjenikom, pa onda eskluzivno mesto na konferenciji za medije MUP-a, i biće tu još prilike za raznorazna gostovanja. Oduševio se ćAca, misli da konačno ponovo ima hit.
Ali ne lezi vraže, ništa ne može da prođe bez problema, kad se radi o našem precedniku ćAci. Prvo, toliko mu se svideo scenario, da se unapred „izlanuo“ na skupu u Leskovcu o onome što će da se desi. Jadničko, tako je bio srećan, da nije mogao da izdrži. Nakon toga je imao i problem sa odabirom glumaca, jer je nešto ostao bez para. Mislim, koliko moraš da budeš švorc, da angažuješ za ulogu studenta blokadera bivšeg službenika DB-a (kažu da ne postoje bivši službenici DB-a), i to još od 70 godina. A tek uloga hrabrog studenta 2.0. Katastrofa. 55 godina, Head&Shoulders konstitucija, nije pomoglo ni što je skinuo kačket, i crnu majicu zamenio belom. Ne ide kume, ko će u to da poveruje. Doduše, tu je bila obaveza da mora da se zove Milan, jer im je trebao po scenariju to veče na skupu ispred Skupštine, a imali su od ranije transparent „Svi smo mi Milan“, ostalo od Radoičića, pa šteta da se baci. Šta ćeš, pada BDP, EU više ne daje pare, a i Kinezi i Rusi zavrnuli slavine, mora štednja. Katastrofa se nastavlja i u bolnici, gde studenta 2.0 čuveni doktor Muerte spašava od svog nadimka tokom komplikovane operacije, da bi samo par sati kasnije precednik ćAca mogao da lagano čavrlja sa njim u bolesničkoj sobi. Nešto nije uverljivo delovalo ni to što je hrabri ranjeni student 2.0 kao svoje poslednje reči pre neizvesne operacije izrekao, citiram „želim da Srbija ne bude u blokadi, da Srbija radi, da Srbija funkcioniše, da Srbija ide napred“, kraj citata. Stvarno uverljiva izjava čoveka sa troje dece, koji ne zna da li će preživeti, ali mu je ipak u zadnjem trenutku Srbija prva stvar u životu.
Šta reći na kraju. Jer ovo jeste definitivno kraj karijere precednika ćAce, najčuvenijeg režisera i „jahača magle“ u Srbiji. I da nastavimo u istom tonu „sve vas vidi, sve vas vidi, Anketna komisija“. A nastavićemo.