Zdravstvene vlasti u toj zemlji podigle su mere zaštite, a kontaktima obolelih se preventivno daju antibiotici. Infektolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu u penziji Žarko Ranković govori za Danas koliko je menignokokna bolest opasna, kako se postupa kada se pojave prvi simptomi i da li smo i koliko zaštićeni.
Prema negovim rečima, u pitanju je bakterijska infekcija koju izaziva bakterija meningokok. Iako meningokokna bolest češće pogađa decu od nje mogu da obole i odrasli. Prenosi se kapljičnim putem.
“Od menignokoknog meningitisa najčešće obolevaju deca, dok je kod odraslih češći pneumokokni meningitis. Spada u ozbiljna i izuzetno teško oboljenje kao i sve infekcije centralnog nervnog sistema. Manifestuje se pojavom temperature, glavoboljom, mučninom, povraćanjem, otežanom pokretljivošću vrata – pacijenti ne mogu da saviju vrat i da bradom dotaknu grudnu kost. Takođe, može doći do poremećaja stanja svesti, od blage pospanosti pa sve do duboke kome. Može doći i do takozvane menignokokne sepse, gde se pojavljuju promene na koži, u vidu krvnih podliva”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je period inkubacije, odnosno vreme od kontakta sa bakterijom do prvih simptoma od dva do 10 dana.
Infektolog ističe da je najbitnije da se blagovremeno deluje i pacijent na vreme javi lekaru. Na pitanje koji je to optimalan rok kada treba zatražiti lekarsku pomoć, Ranković naglašava “da se to nikad ne zna”.
“Klinička slika je takva da stanje može da se pogoršava velikom brzinom. Mi smo ranije lečili decu, sada to rade pedijatri, i sećam se imao sam slučaj gde od prvih simptoma do smrtnog ishoda bukvalno nije prošlo više od 24 sata. Dakle, može biti više nego teška klinička slika”, navodi naš sagovornik i dodaje da je najbitnije blagovremeno izmeštanje deteta iz kolektiva i dobro održavanje higijene.
Srećom, kako kaže, ovo oboljenje nije bilo česta pojava sa kojom su se ranije lekari kod nas susretali.
“Dijagnoza se postavlja isključivo takozvanom lumbalnom punkcijom, gde se posebnom iglom pacijent bode u predelu kičme, dobija se tečnost i likor tu bude zamućen. Naravno, uzorak se šalje na bakteriološki pregled da bi se utvrdilo o kom se prouzrokovaču radi, da li je menignokok ili pneumokog. Svakako se odmah počinje sa antibiotskom terapijom, isključivo intravensko i to je jedini način da se efikasno deluje. Ranije je taj prouzrokovač bio osetljiv na penicilin, danas se daju cefalosporinski preparati”, objašnjava profesor Ranković, dodajući da se antibiotici mogu preventivno dati i osobama koje su bile u kontaktu sa obolelima.
Kada je u pitanju imunizacija, u Srbiji nije obavezna vakcinacija protiv meningokoka, za razliku od Evrope, gde se daje deci starijoj od dva meseca. Za razliku od ove, vakcina protiv pneumokoka u našoj zemlji uvršćena u kalendar obavezne imunizacije.
Podsetimo, u julu prošle godine mediji su preneli da je u Srbiji preminuo desetogodišnji dečak svega četiri sata nakon što su se pojavili prvi simptomi infekcije meningokoknom bakterijom. Prema navodima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, u prvoj polovini prošle godine zabeleženo je osam slučajeva meningokokne bolesti, od kojih je polovina u Beogradu, po jedan u Nišu, Vranju, Kragujevcu i Tutinu.
Kakva je trenutna situacija u Beogradu kada je u pitanju ova bakterijska infekcija, koja može da dovede i do smrtnog ishoda, do zaključenja ovog teksta iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd nisu odgovorili.
Vakcina protiv meningokoka za lica u posebnom riziku
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navode da se vakcina protiv meningokoka tip (A,C,W,Y) sprovodi za lica u posebnom riziku i to kod:
1. anatomske i funkcionalne asplenije (splenektomija, srpasta anemija);
2. imunodeficijencije komplementa (C5-C9);
3. transplantacije koštane srži;
4. osoblja laboratorija koje je izloženo rastvorima bakterije Neisseria meningitidis koji mogu aerosolizovati;
5. bliskih kontakata obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serogrupom meningokoka u sastavu vakcine ( A, C, Y, W135) u što kraćem roku od ostvarenog kontakta.
Takođe se dodaje da se aktivna imunizacija sprovodi kod lica od devet meseci do 55 godina, pri čemu broj doza zavisi od uzrasta: kod dece uzrasta od 9 do 23 meseca primenjuju se 2 doze vakcine sa razmakom od najmanje tri meseca; kod osoba uzrasta od 2 do 55 godina primenjuje se jedna doza vakcine. Revakcinacija je jednom dozom kod osoba od 15 do 55 godina, koje su kontinuirano izložene riziku od meningokokne bolesti i ukoliko je prošlo najmanje 4 godine od prethodne doze vakcine.
„Situacija bez presedana po brzini širenja“
Svi slučajevi menignokokne bolesti u Britaniji su hospitalizovani, a deo njih potvrđen je kao meningitis grupe B (MenB), najčešći soj u Velikoj Britaniji. Smatra se da su upravo meningokok B i meningokok C najgori. Kako prenose britanski mediji, svi do sada potvrđeni slučajevi povezani su sa noćnim klubom Club Chemistry u Kenterberiju, koji su posetili između 5. i 7. marta. Zvaničnici apeluju da se kod pojave simptoma odmah potraži hitna medicinska pomoć, jer rana dijagnoza i lečenje mogu spasiti život.
Britanski ministar zdravlja Ves Striting izjavio je za BBC da zvaničnici proaktivno upravljaju epidemijom, ističući da je „opšti rizik nizak, iako je sama bolest izuzetno ozbiljna“. On je dodao da je situacija „bez presedana po brzini i obimu širenja“. U nedelju je Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva proglasila nacionalni incident kako bi osigurala dovoljne zalihe antibiotika i pokrenula ciljani program vakcinacije protiv meningitisa B na Univerzitetu u Kentu, gde će vakcine biti ponuđene studentima u studentskim domovima u Kampusu u Kenterberiju.