Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i „plan B“ i „plan C“. Međutim, ona nije otkrila šta se tačno pod tim podrazumeva.
Broker Branislav Jorgić smatra da je jedan od planova „B“ ili „C“ sigurno da država otkupi ruski paket akcija, podsećajući da se ta ideja već „vrtela u javnosti duže vreme“.
On takođe napominje da država nije želela da pribegne drastičnim merama kako se ne bi zamerila Rusiji, ni kroz uvođenje prinudne uprave, ni kroz nacionalizaciju.
Glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe da, s obzirom na to da nema mnogo zvaničnih informacija o rešavanju sudbine NIS-a pre svega od strane Gasproma i američke strane, koji su najvažniji akteri u ovoj geopolitičkoj priči, domaći državni zvaničnici su u velikoj meri, kako kaže, popunili taj prostor temom odnosa države i potencijalnog većinskog vlasnika.
Gujaničić dodaje da država do sada ni u jednom trenutku nije figurirala kao potencijalni kupac ruskih akcija, niti je bila za pregovaračkim stolom, niti je imala uvid u to kako bi se situacija mogla dalje razvijati.
Zbog toga on smatra da „aktuelna proaktivna strategija“ ima za cilj da prikrije tu nemoć srpske strane, dok ključno pitanje ostaje da li ruska strana uopšte želi da proda akcije.
„Jasno je da se ključni pregovori vode na relaciji MOL–Gasprom, tačnije, glavna tema ove sage je da li će ruska strana pristati da proda kontrolni paket akcija ili će pokušati da nastavi da ‘kupuje vreme’ u očekivanju boljih geopolitičkih prilika“, smatra Gujaničić.
Da li Srbija ima dovoljno manevarskog prostora da poboljša uslove u NIS-u nakon prodaje 2008. godine?
Između ostalog, ministarka Đedović Handanović u intervjuu za TV Prva u nedelju izjavila je i da država u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima koji se odnose na budući rad pančevačke rafinerije, pokrivenost tržišta Srbije u veleprodaji i maloprodaji, kao i na finansijske obaveze NIS-a na koje se kompanija obavezala pre nekoliko godina i koje još treba da ispuni.
Dodala je i da Srbija pokušava da popravi poziciju koju je nasledila nakon prodaje NIS-a 2008. godine ruskom Gaspromnjeftu, uz naglasak da država želi da bude apsolutno sigurna da se MOL neće voditi isključivo profitom. Zbog toga, kako je navela, država mora da dogovori određene detalje u ugovoru.
Na pitanje da li je u ovim okolnostima, dok je NIS pod američkim sankcijama, moguće popraviti tu poziciju i povećati kontrolu u kompaniji, Gujaničić ukazuje da je aktuelna vlast za to imala 13 godina.
„Kako ne bismo upali u sveopštu amneziju, aktuelna vlast nominuje predstavnike u upravi NIS-a više od 13 godina, a isto toliko je imala vremena da se pozabavi ovom kompanijom, uzme učešće u kontroli upravljanja, dodatno pospeši njenu efikasnost…“, ukazuje Gujaničić.
Tačno je, dodaje, da je trenutna situacija izuzetno teška, dodajući da nema toga ko bi jeako rešio. Međutim, ističe da se ne sme zaboraviti kako je država tretirala 30 odsto vlasništva u NIS-u, i da je to bio isti pristup kao i kod manjinskih paketa akcija u Energoprojektu, Komercijalnoj banci, ili u kompanijama gde država ima većinsko vlasništvo kao što su Telekom ili EPS.
„Posledice tog neodgovornog upravljanja, odnosno odsustva kontrole, vidimo na sve strane i zato sada imamo te spinove da ćemo sa dodatnih pet odsto akcija imati višestruko bolji položaj, veća prava i tako dalje, te da će država nekom većinskom vlasniku nametnuti obaveze koje zavise od budućih tržišnih prilika. To je naravno moguće ako imate petparački odnos sa investitorom, po principu ‘ja tebi ovo, ti meni ono’, ali ako želite tržišni odnos, što je dakako u najboljem interesu građana, onda je jasno koja su pravila“, ističe Gujaničić.
Jorgić takođe smatra da država trenutno ima malo vremena da poboljša poziciju u NIS-u.
„Mi smo sad u cajtungu, sve je to trebalo, po mom mišljenju, da se preseca pre dva ili tri meseca. Sad mi imamo desetak dana i meni se čini da je to kratak rok za neko bitno presecanje“, ukazuje Jorgić.
Kako objašnjava, cilj države je da obezbedi mehanizam po kojem nijedna strateška odluka u NIS-u ne bi mogla da bude doneta bez saglasnosti Srbije.
Prema njegovim rečima, upravo je to jedna od ključnih tačaka pregovora sa mađarskim MOL-om, koji bi kao potencijalni većinski vlasnik trebalo da prihvati takav model upravljanja. „Tu se lome koplja“, kaže Jorgić, ukazujući da se oko tog pitanja vode najteži pregovori.
Drugi važan zahtev Srbije odnosi se na rad Rafinerije Pančevo, navodi Jorgić.
Država, kako ističe, insistira da rafinerija ostane u funkciji i da zadrži dosadašnji obim poslovanja, imajući u vidu da je ranije pokrivala oko 80 odsto veleprodajnog i približno 50 odsto maloprodajnog tržišta goriva u Srbiji.
Jorgić upozorava i da postoji rizik da pregovori propadnu ukoliko jedna strana odbije predloge druge. U tom slučaju bi, kako navodi, ceo proces mogao da krene ispočetka, uz gubitak više od godinu dana.
Posebno naglašava da eventualni dogovor mora biti potpuno precizan i formalizovan kroz dokumenta.
„Ako rešenja ostanu nedovoljno jasno definisana, to bi moglo da postane osnov za buduće međunarodne sporove i arbitraže. Zato svaki dogovor mora imati pravnu težinu i jasno utvrđene obaveze svih strana“, naglašava Jorgić.
Da li će MOL poslati novi predlog i kolike su šanse da pregovori budu završeni do 22. maja?
Ministarka Đedović Handanović izjavila je da očekuje novi predlog kompanije MOL u vezi sa NIS-om u najkraćem roku, kako bi pregovori bili okončani do 22. maja, roka koji je postavila američka administracija.
Na pitanje da li se može očekivati novi predlog MOL-a, Gujaničić smatra da je taj deo priče „totalno nebitan“ i da je ključna tema da li će MOL i ruska strana postići konačan dogovor, što, kako naglašava, pre svega zavisi od Rusije.
„Naposletku, ostaje i stav američke administracije koja je pokazala da joj se takođe ne žuri u guranju tržišnih učesnika da se ovaj postupak privede kraju, te izgleda najrealnije da ćemo ovu sliku prožetu neizvesnošću gledati još neko vreme“, kaže Gujaničić.
Jorgić smatra da će MOL verovatno dostaviti novi predlog, ali je pitanje da li će on biti prihvatljiv za državu.
On ističe da je veoma važno da država ostane dosledna svojoj poziciji, uz obrazloženje da bi u suprotnom mogla da dođe u situaciju u kojoj su ranije bili Hrvati, podsećajući da u toj zemlji obe rafinerije nisu radile, da i dalje postoje sporovi sa MOL-om, ali i da su kasnile investicije u obnovu infrastrukture.
„Po meni je bolje ne dogovoriti se, nego da dođe do nekog traljavog dogovora“, naglašava Jorgić.
Milosavljević: Srbija treba da ozvaniči ponudu i pozove se na pravo preče kupovine
Ekonomista, bivši ministar trgovine i bivši član upravnog odbora NIS-a Slobodan Milosavljević smatra da crvene linije Srbije moraju da budu rad Rafinerije Pančevo u punom kapacitetu i kvalitetu, kao i zadržavanje postojeće maloprodajne mreže.
Dodaje da bi, ukoliko se ukinu neke neprofitabilne benzinske stanice u selima, poljoprivrednici morali da putuju desetine kilometara kako bi kupili gorivo, što smatra neprihvatljivim.
Crvena linija su, kako navodi, i prava manjinskog partnera, odnosno države Srbije.
„Smatram da Srbija treba da ozvaniči svoju ponudu i pozove se na pravo preče kupovine, ali mi liči da za to nema hrabrosti na strani naše vlasti“, kaže Milosavljević za Danas.
Prema njegovim rečima, s obzirom na to da se Srbija već zadužila više od 40 milijardi evra, dodatne dve milijarde evra za NIS bile bi, kako kaže, „kap u moru“, a donele bi značajan benefit.